Спремне мере за подстицај дуалног образовања

Школа за текстил и дизајн из Лесковца пре четири године се определила – више праксе, мање теоријског знања. Осим у школској радионици, два пута седмично, у другом и трећем разреду, у компанијма уче посао.

"Битно је што се стипендирају ученици који касније добију понуду за радно место и тако већ три генерације уназад. Наравно, почели смо са мањим бројем ученика који су добили радно место. Сада већ 23 ученика похађа наставу у компанијама, тако да расте број ученика који добијају радна места, а расте и интересовање за упис текстилних занимања", указао је Маре Каранфиловић из Школе за текстил и дизајн.

И педесет петоро ученика Трговачке школе у Београду добило је прилику да знања која стекну у школи допуне на пракси.

"Добили су најбоље менторе, најбоље инструкторе који раде са њима да науче како функционише једна међуанродна компанија, шта је то храброст у послу, шта је то интегритет, шта је то тимски рад, на који начин и како треба да се уважава купац", напоменуо је Никола Папак из "Делез Србија".

Кадрови који одмах после школовања могу да се укључе у посао недостају годинама. Решење се види кроз нови пилот-пројекат. Укључило се 60 компанија, 18 школа и 900 ученика

"Увек су потребна занимања у производњи, машинскској, металској, електро-индистрији, дрвно-прерађивачкој индустрији и трговини. Очекују се нови профили у тесктилној индустрији, модни кројач и шивач, затим аутомеханичар, укључује се и сектор саобраћаја, очекују се и профили у туристичком сектору", истакла је Мирјана Ковачевић из Привредне коморе Србије.

Поред тога што се ослушкују потребе привреде, унапређује се теоријско знање али и модернизују профили.

"Наши профили имају у оквиру својих копентеција више вештина. Оператор за прераду намештаја у свом излазу има и столара и тапетаре и лакерера, то је јако значајно за образованог младог човека, да има више савладаних вештина а да му је то компанија омогућила", нагласила је Габријела Грбић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

На западу 80 одсто ученика учи по моделу дуалног образовања, а скоро исти тај број и остаје да ради у предузећима где су обављали праксу.