Језички шумови, судским тумачима против застаревања процеса

Како да националне мањине искористе своје право на употребу матерњег језика, а да се истовремено спрече злоупотребе када се на то право позивају они који би да избегну закон? То питање поново је покренуо случај Фудбалског клуба Нови Пазар, који је упркос суспензији, одиграо утакмицу са Црвеном Звездом, наводно тражећи допис од Фудбалског савеза Србије на бошњачком језику односно босанском како га зову они који траже превод.

Суспензија ФСС за новопазарски клуб због дугова и утакмица одиграна упркос суспензији. Не фудбалски терен, већ питање језика, пробудило је духове.

Новопазарци ипак нису забрану одложили захтевом да им се ФС, уместо на српском обрати на босанском. Бар не још. Али вест је одjекнула. И још једном скренула пажњу на злоупотребе које се и даље дешавају. У Пријепољу су се судски спорови одлагали до застаревања, од 2009. када је босански проглашен службеним језиком. Све док нису ангажовали судске тумаче.

"Запажено је да је тај број знатно мањи него што је био у периоду када није постојао тумач за босански језик, тако да је тај рпоблем после више од шест-седам година коначно скинут са дневног реда", каже Милета Базаревић, председник Суда у Пријепољу .

Осим у Пријепољу, још двоје судских тумача преводи са српског на босански и у Ужицу. Троје у Новом Саду, Ковачици и Шиду. Преводилаца на хрватски је 23, у Суботици, Зрењанину, Сомбору и другим градовима. Превод на црногорски још нико није тражио.

Може да тражи надлежни виши суд од Министарства правде, свуда где мањине чине 15 одсто становништва. Злоупотребе престају тамо где право може да се оствари, иако ће Бошњак, Хрват, Црногорац и Србин истом реченицом затражити преводиоца.

"Како објаснити оштећеном који је можда припадник исте националне мањине да се поступак одлаже зато што окривљени чека преводиоца, у том биће лакше када се обезбеде преводиоци", каже Станислав Дукић, члан Државног већа тужилаца.

Осим преводилаца, у Државном већу тужилаца кажу да је и међу њиховим колегама недовољно припадника националних мањина. Тај проблем могао би да реши избор нових 94 тужилаца колико их у Србији укупно недостаје. Окривљени се са доказима у поступку упознају на језику који разумеју, али имају и право да се суду обрате искључиво на матерњем.

"Када за то нису испуњени услови, онда је неопходно да лице које води поступак познаје језик националне мањине, најпре да би могао да се споразуме са тим припадником националне мањине, а затим и да сачини записник - сви докази и записници на захтев лица према коме се води поступак имају право да се преведу", каже Дукић.

Иста права мањине имају и у локалним самоуправама и у јавној управи. У Министарству државне управе и локалне самоуправе кажу и да Акциони план у оквиру поглавља 23 подразумева и да се прописи објављују на мањинским језицима, али именовање градова, тргова улица и тамо где чине мање од 15 одсто становништва.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом