Како поправити положај припадница националних мањина?

Припаднице 26 националних мањина у Србији нису увек равноправне у друштву, окружењу, породици, сматрају у покрајинском Заводу за равноправност полова. Како би помогао да се њихов положај поправи, Завод је 1. марта расписао конкурс за пројекте који би оснажили жене, припаднице мањина у Војводини. За реализацију тих пројеката обезбеђено је 2,3 милиона динара. За сада, пројекте су послали Хрвати, Русини и Словаци.

Проблеми су им мање–више исти. Немају имовину, нису пријављене, раде тешке послове, изложене су насиљу.

"Када дође време да се разболе, остану трудне или било шта или доживе неко насиље због чега морају да изађу из те породице, оне су тотално незаштићене, друштвено постају социјални случајеви. Они не знају како да поступају у случајевима насиља, не знају како фирму да региструју, не знају како да направе кластере, удружења која ће им доносити неку економску добит", објашњава директорка покрајинског Завода за равноправност полова Диана Миловић.

Иако Национални савет Словака женама финансира одласке на такмичења, презентације књига, излагање производа, има, кажу, још много да се ради на поправљању положаја око 26.000 Словакиња у Србији.

"Припаднице националних мањина највише живе на селу па ту је проблем што немају свој новац, па онда једноставно не могу да буду слободне", каже Марија Чањи из Националног савета словачке националне мањине.

Предлог како им помоћи имају удружења жена која годинама едукује сеоске жене о родној равноправности и правима.

"Желели смо да одемо у мања села где су удружења жена малобројна а и број чланица јако мали, до десет. Да се оживе ти стари занати на селу и да се продукују ти квалитетни сувенири како наши тако и других националних мањина", истиче председница Асоцијације словачких удружења жена Вјера Мишковицова.

Иако су Русинке заступљене у националном савету и удружењима, нису довољно, кажу, присутне у јавном животу.

"Мало би се радило на причи о злостављању жена, затим асертивне тренинге, писање пројекта и писање бизнис плана", каже Наташа Макаји Мурдох из Националног савета русинске националне мањине.

Хрватице кажу, проблем им је, између осталог, што живе далеко једне од других, од Ниша до Суботице. Зато је фокус њиховог пројекта повезивање.

"Наш пројекат се симболично назива микориза. Микориза јесте једна гљива која се ставља на корен биљке и помоћу које биљка може да црпи 100 до 1.000 пута више енергије и хранљивих ствари из тла и исто тако међусобно повезује све исте врсте", каже Јасна Војнић из Хрватског националног вијећа.

"Некако су ме они заинтригирали баш зато што стално имамо проблем блокада, отварања поглавља па блокада, и они су нам некако ту, комшије смо што се каже, мада смо комшије и са осталима, а да видимо шта можемо, да урадимо мостове и заобиђемо блокаде", каже Диана Миловић, директорка покрајинског Завода за равноправност полова.

Право учешћа на конкурсу за бесповратна средства имају регистрована удружења. Могу аплицирати само са једним пројектом у висини до милион динара. Конкурс је отворен до 9. марта.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.