Антибиотици најпрописиванији лекови за децу у Србији

Далеко иза њих на другом месту су сирупи за снижавање повишене температуре, а на годишњем нивоу изда се око 580.000 паковања тог лека.

"На трећем месту су лекови за лечење тешких респираторних обољења – инхалационе пумпице и други бронходилататори, око 357.000 паковања на годишњем нивоу", рекла је за Танјуг вршилац дужности директора РФЗО Верица Лазић.

Појаснила је да се антибиотици деци најчешће прописују на терет средстава обавезног здравственог осигурања за инфекције горњих и доњих дисајних путева, инфекције средњег уха и инфекције урогениталног тракта.

Ови лекови се најчешће прописују деци до 12 година, чак 70 одсто издатих кутија на рецепт користили су малишани тог узраста, док је око 30 одсто прописано деци узраста од 12 до 18 година.

Лазићева каже да се за антибиотике за децу из касе здравственог фонда прошле године издвојено 500 милиона динара, али да су здравствену касу ипак највише коштали лекови који представљају хормон раста за које је прошле године издвојено око милијарду динара.

Британски професор неурофармакологије Универзитета у Единбургу Пол Клејтон, који је у посети Србији, каже да је претерана употреба антибиотика код деце глобални проблем, а он је у Србији посебно изражен. Професор кејтон упозорава да је резултат тога повећања резистенције свих врста патогена на све врсте антибиотика.

"Овде су лекари имали обичај да дају антибиотике и одраслима и деци као да деле бомбоне, јер сматрају да су антибиотици ефикасни и безбедни. Међутим, та ефикасност се сада губи", нагласио је Клејтон за Танјуг.

Претерана употреба антибиотика, појашњава, уништава микробиом – имунитет и то ствара не само краткорочне већ и дугорочне проблеме.

Клејтон истиче да је много ефикасније, од неселективног давања антибиотика јачати имунитет код детета, јер што је организам јачи и отпорнији лакше ће се изборити са разним вирусним и бактеријским инфекцијама, али и алергијама које су данас све чешће.

За јачање имунитета код деце, појашњава, важни су витамин Д кога наш организам сам производи изласком на сунце и бета глукани којих има у печуркама, нефилтрираном пиву, али су најефикаснији они из ћелијског зида пекарског квасца.

"Међутим, Србија није Флорида па код деце може доћи до недостака витамина Д. Такође, мали број врста хране садрже бета глукане, те их треба уносити као додатак исхрани", појашњава Клејтон.

И педијатар Горан Вукомановић из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој каже да неселективна примена антибиотика доводи до бројних нежељених последица као што су пролив, лоша регулација, неспавање и све већа отпорност бактерија на антибиотике.

"Нерационално давање антибиотика вишу пута код деце изазива пад имунитета", појашњава Вукомановић и додаје да је важно да се зна да црвено грло код предшколске деце у 90 одсто случајева указује на вирусно оболење, а вируси и антибиотици не иду заједно.

Додаје да се само бактеријске инфекције лече антибиотицима, те да већина педијатара то може да препозна. Код упаљеног, гнојавог грла, са високом температуром дилеме нема и треба дати антибиотике.

"Када постоји дилема треба урадити детету брис грла и крвну слику, па на основу добијених резултата дати терапију", појашњава Вукомановић.

Имунитет се код деце, додаје, јача правилном исхраном – свеже воће и поврће, редован сан и умерена физичка активност.