Транспарентост: Борба против корупције не даје резултате

Гоати је на конференцији у Београду "Грађани, управа и корупција - искуства Антикорупцијског саветовалишта ТС", рекао да перцепција корупције у Србији стагнира већ годинама, иако је донет низ прописа и истакао да је проблем што је корупције у Србији ендогена, односно унутрашња.

То, како је навео, указује и да закони не делују одмах што корупцију чини отпорнијом и жилавијом.

Гоати је истакао да снага грађана, цивилног друштва и медија, битно може да промени стварност у борби против корупције, наводећи да они могу да позову на одговорност оне који треба да се држе антикорупцијских правила.

"Сви заједно морамо да радимо против ове пошасти и отрова који може да изазове и смрт", нагласио је Гоати.

Државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Жељко Ожеговић рекао је, да је корупција велики проблем који погађа свако друштво и да она не представља само давање новца, већ и лоше организовану управу, незнање грађана на који начин могу да остваре своја права.

Истакао је да су у борби против корупције потребни транспарентност, информисаност грађана и поверење у институције.

Из "Транспарентности Србије" саопштили су да у Србији годишње има најмање 374.000 неоткривених случајева подмићивања ради добијања услуга јавног сектора или заштите од кажњавања.

Како су навели, трећина грађана не верује у то да ће државни органи испитати корупцију, 17 одсто не пријављује јер, како кажу испитаници, корупцију је тешко доказати, њих десет одсто "јер ништа неће бити урађено" и два "верује да су службенци којима се корупција треба пријавити и сами корумпирани".

Једна четвртина грађана и не зна коме и како да пријави корупцију.

"Транспарентност Србије" од 2006. године има антикорупцијско саветовалиште у оквиру кога грађани могу добити све информације о процедури и правној заштити приликом пријављивања корупције.

Забележено је 20.000 обраћања саветовалишту и отворено 5.285 предмета односно ситуација у којима је било основа за пружање савет и помоћ у прикупљању докумената.

У 2015. и 2016. години од 4.568 обраћања у 827 случајева размотрене су информације добијене од грађана и пружена нека врста помоћи. У 575 случајева било је речи о случајевима у којима постоји сумња да има елемената корупције или кршење неког антикорупцијског прописа.

"Транспарентост Србија" на основу онога што чује од грађана покреће иницијативе код надлежних органа, како би се решили системски проблеми који су узроковали да додје до проблема или који представљају погодо тло за развој корупције

Грађани нису упознати са правном заштитом 

На данашњој конференцији представници "Транспарентности Србије" искористили прилику да државном секретару Жељку Ожеговићу уруче иницијативу о доношење измена прописа, а у вези са јавном расправом о изменама и допунама Закона о државној управи уз захтев за већу отвореност тог поступка, што је предуслов за спречавање неких од најтежих облика корупције.

У организацији "Транспарентности Србије" одржан је и округли сто о примени Закона о заштити узбуђивача на ком је изнет низ критика и недостатака на рачун тог закона.

Како је оцењено, проблема има око тога што грађанин не знају коме треба да се обрате, јер имају мањак поверења и сумњу да ће то што пријаве довести до ефеката и као питање се поставља хоће ли особа која је узбуњивач уживати заштиту ако је тај документ означен ознаком тајности.

Судија Врховног касационог суда Снежана Андрејевић рекла је да би поступак узбуњивача требао да буде боље уређени и да су грађани суочени са тим да не знају како да заштите своја прва као узбуњивачи.

Вршилац дужности заштитника грађана Милош Јанковић рекао је да закону нису довољно јасне многе одредбе попут оне о правима спољашњег узбуњивача.

Речено је да узбуњивачи нису ослобођени одговорности због кршења одредаба других прописа, а нарочито Закона о тајности података.

Закон обухвата и узбуњивање ван радног ангажовања, али не штити свако лице које пријави корупцију.

Како је наведено, многа решења су осмишљена из угла радноправне заштите што није адекватно за заштиту корисника услуга јавног сектора, малих акционара и пословних сарадника.