Топлички устанак – једина оружана побуна у поробљеној Европи

Топлички устанак био је једина оружана побуна у поробљеној Европи у Првом светском рату. Од краја фебруара до краја марта 1917. ослобођена је велика територија Топличког и Јабланичког округа. Повод за устанак била је присилна мобилизација, коју је спроводила бугарска власт.

"Тој одлуци је претходио низ догађаја – забрана вере, забрана писма, забрана славе, доведени су свештеници из Бугарске", наводи Милан Стојановић, директор Историјског архива Топлице.

Далибор Денда са Института за страгијска истраживања Министарства одбране наводи да су се људи плашили да ће бити мобилисани да се боре против српске војске.

"Сама вест да ће доћи до регрутације и да постоји могућност да добију оружје и буду употребљени против сопствене браће на Солунском фронту изазвала је врење у народу и то је био неки корен отпора који је сам од себе експлодирао", објашњава Денда.

Вође устанка били су официри Коста Миловановић Пећанац и Коста Војиновић, али је ова побуна пре свега била народни устанак.

Џон Пол Њумен, историчар из Велике Британије истиче да је Топлички станак веома важан догађај у Првом светском рату.

"Желим да се свет на Западу упозна са оним што се дешавало овде", рекао је Њумен.

Славољуб Обрадовић, чији је деда учествовао у борбама, на стоту годишњицу устанка поклонио је његову фотографију Народном музеју.

Споменик топличким јунацима подигнут је у центру Прокупља 1934. а на откривању су били краљ Александар Карађорђевић, патријарх Варнава, чланови Владе и око 40.000 грађана.

На стоту годишњицу од устанка споменик је први пут рестауриран.

Током гушења устанка аустроугарска и бугарска војска убиле су 20.000 људи и запалиле више од 50.000 кућа.