Уместо иностранства, лекари одабрали село

Медицина је, кажу, њихова велика љубав. Радно искуство стицали су у војвођанским селима. Када су на свет дошла деца, лекарска плата није више била довољна за подстанарски живот. Од планова да, попут многих колега, оду у Немачку, одустали су.

"Није лако отићи у иностранство, поготово са децом. Хтели смо да се ухватимо укоштац овде у Србији, где смо се школовали. Кренули смо да сређујемо имање, крчимо воћњак, очистили смо њиву. Од тога може да се живи, па и лекари, зашто да не", каже Јелена Пеливановић.

Милан Пеливановић каже да су планови да се једног дана ипак врате ономе што најбоље умеју – да лече. "Шта би било да сви оду, не могу сви отићи, неко мора остати овде", рекао је Милан.

Посла за ово двоје лекара у ужичкој болници, у којој је Миланов отац основао одељење опште медицине и где су обоје његових родитеља били лекари, за сада нема. Пеливановићи не губе наду.

"Ситуација је тешка, али ми не прихватамо да је ситуација безизлазна", истакао је Милан.

Здравственом центру Ужице, у чијем саставу су три болнице и десет домова здравља, кажу, потребни су млади лекари.

"Повремено и добијамо сагласност комисије за пријем једног броја лекара, али то је још недовољно с обзиром на то да нам недостаје један значајан број лекара", наглашава директор Здравственог центра Ужице др Милош Божовић.

Проф. др Берислав Векић, државни секретар у Министарству здравља, објашњава да се зна колико је лекара потребно.

"У односу на број становника одређеног региона или округа ми тачно знамо колико лекара, медицинског особља треба да упосли тај примарни, секундарни или терцијарни здравствени центар. Гледамо да критеријуми буду универзални на територији целе Србије и да се најбољи запошљавају", рекао је Векић.

Млади лекари, како је предвиђено кадровским планом за ову годину, запошљаваће се на рачун немедицинског особља, које тренутно чини готово трећину запослених у здравству.