недеља, 12.02.2017, 19:30 -> 20:02
Извор: РТС
Нови закон мења улогу Просветног савета
Нацрт закона о основама образовања и васпитања мења улогу Националног просветног савета. Председник Савета истиче да се то тело своди на давање мишљења, а у корист централизације ресорног министарства. Министар просвете уверава да је циљ измена ефикаснији систем и преузимање одговорности.
Савет саветује, министар одлучује – тако на измене у нацрту закона гледа први човек Националног просветног савета.
"Утицај Савета би био анулиран у смислу онога што сада ради, а то је усвајање наставног плана и програма. Тај утицај би био сведен на давање мишљења експертским групама које именује министар", истиче председник Националног просветног савета Александар Липковски.
Министар Шарчевић пита - где је ефикасност, када Савет може да блокира измене у просвети и по више месеци.
"Ефикасност не постоји. Тело које се зове Савет, у ваше име доноси одлуке, а нема одговорност, а она се тражи се од ресорног министарства, онда су ту замењене улоге", оцењује Шарчевић.
Одлучујућа улога 43 члана Националног просветног савета, нацртом закона се мења у саветодавну функцију тела које ће имати 14 чланова мање. Мање је и универзитетских професора, четири уместо тринаест.
Бира их Влада, а не као до сада Скупштина, на четири уместо досадашњег мандата од шест година. Не мењајте Савет, каже његов председник, у њему су и представници Академије наука, Уније послодаваца, Националне службе за запошљавање.
Према речима Липковског, то експертско тело је способно да донесе квалификовано одлуку. Каже да је свака од тих одлука била промишљенија и дуготрајнија него она коју би донео мали тим експерата окупљених око министра.
"Ако погледате сва европска достигнућа, нећете наћи случај који постоји у Србији. У Европи се та улога мењала, та тела постоје као експертске групе и садашњи савет није тело које је одговарало свим интересима групацијама. Родитељи су заинтересовани и послодавци и многе групе које ту нису партиципирале", наводи Младен Шарчевић.
Решење је обично на средини, уверена је бивши проректор Универзитета у Београду. Колективна одговорност није добра, али ни улога Националног просветног савета се не сме занемарити.
Некадашњи проректор Универзитета у Београду, Неда Бокан каже да ни већи ни мањи број чланова Националног просветног савета не нуди право решење.
"Министар или неко радно тело при министарству које доноси одлуке треба да чује мишљење и Просветног савета", сматра Неда Бокан.
У Савету кажу да су спремни на компромис. Сагласни су са смањењем броја чланова, али инсистирају на томе да наставе да доносе наставне планове и програме.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар