Новине у вантелесној оплодњи: Дозвољено даривање ембриона

Данас се у поступку вантелесне оплодње ствара више ембриона, један или два се враћају у материцу мајке, а остали се замрзавају и користе за нове покушаје вантелесне уколико први не буде успешан.

Члан радне групе за израду нацрта Закона Лела Шурлан наводи да је поклањање ембриона препознато као нешто што би могло да буде корисно за цело друштво и да то никако не подразумева да парови улазе у поступак да се производе ембриони за поклањање.

"Само они парови који заврше поступак вантелесне оплодње и после неколико година преостале ембрионе, који су били замрзнути и за које сматрају да им више не требају, могу да поклоне у банку дарованих ембриона или ембриона сирочади", истиче Лела Шурлан за Танјуг.

Она појашњава да ту могућност имају парови којима је жао да се одбаце неискориштени ембриони, јер после пет година ембриони се уништавају ако се не врате у тело жене.

На тај начин ствара се могућност формирања посебне врста банке дарованих ембриона или ембриона сирочади, а чланица радне групе за израду закона појашњава да је поступак даривања веома опрезно и детаљно уређен, те да ти парови који поклањају ембрионе морају на додатна испитивања.

За то је предвиђен строг биомедицински и етичко правни оквир којим се дати пар који жели даровати ембрионе из властитог поступка вантелесне оплодње преводи у посебну категорију даваоца ембриона.

"Овде није циљ да се ембриони производе да би се поклањали, већ да се одбачени ембриони-сирочићи, поклоне паровима који имају велики проблем и ембрион не могу да добију својим ћелијама. Таквим паровима пружа се нова могућност, као да су усвојили дете. Ембрион је мало дете, мали заметак стар свега неколико дана", појашњава Шурланова.

У нацрту новог Закона сурогат мајчинство-позајмљивање туђе материце, није дозвољено.

Пред члановима радне групе за израду Закона о БМПО нашао се тежак задатак, са једне стране парови који имају властите полне ћелије, али жена због физичког недостатка и неразвијене материце не може да изнесе трудноцу те је једино решење сурогат мајка и са друге стране криминализација једне добре намере која у свим земљама које су га одобриле прати сурогат мајчинство.

"Без обзира што има неколико парова на нивоу државе којима би увођење сурогат мајчинства помогло, са друге стране је превагнуло то да постоји веома висока могућност злоупотребе овога система", оцењује чланица радне групе за израду закона.

У осиромашеним земљама, као што је Србија, постоји могућност да се злоупотреби систем јер је сурогат мајчинство уговорно-правни однос, а примери из околних земаља су показали да постоји читаво тржиште, постоје предузећа, појединци који организују жене које ће да роде дете.

"Тешко би било спречити злоупотребу. Било је много расправе око тога, али је превагнуло мишљење да је можда боље да се суздржимо до неке следеће прилике", појашњава Шурланова.

Земље које су дозволиле сурогат мајчинство суочавају се са многим проблемом, а један од њих је и велики број одбачене деце која се роде са неком аномалијом, јер га не жели ни пар чије је дете, ни сурогат мајка.

Чланица радне групе за израду закона појашњава да је било неопходно да земље које се придружују ЕУ одредбе овог закона ускладе са европским уредбама и препорукама за рад са људским ћелијама и ткивима, што је захтевало додатне измене постојећег закона.

Шурланова наводи да предлог новог закона детаљно уређује целу област Биомедицински потпомогнуте оплодње и све делатности у оквиру ње - поступке добијања, обраде, испитивања репродуктивних ћелија, њихово чување, мере надзора над радом центара за вантелесну оплодњу.

Нови закон усклађен је са строгим директивама ЕУ, а у Србији тренутно постоји 18 центара за вантелесну оплодњу.