Каква је здравствена нега миграната у Србији

Промрзли прсти, отекле ноге, ране на стопалима – то је последњих месеци уобичајена слика миграната када стигну у Србију. Међутим то није једино што их мучи.

"Највише случајева имамо на одељењу психијатрије, за нос и грло, очи и гинекологија. Тешко стање у прихватном центру у Прешеву, моментални број је 822. Имамо тамо своју амбуланту, ради се 24 часа", каже др Решат Имери директор ДЗ "Прешево".

Зима је натерала и поједине родитеље да одведу децу у престоничке дечје клинике.

"Разне врсте повреда као што су ране, опекотине, то су биле промене које настају као последице инфекције коже и потркожног ткива, гнојне колекције и деца са боловима у трбугху, повраћања", истиче директор Клинике за дечију хирургију са Института за мајку и дете аш. др Ђорђе Крављанац.

Од постављања дијагнозе до терапије, проблема је много. Многи мигранти немају здравствене књижице, а ни друга документа. Постоји и језичка баријера.

"Проблеми у здравствеом систему на терену везани су за језик, језичке проблеме, разумевање преводиоце који морају да буду обезбеђени, најчешће их је мало. Исто тако за те културолошке и религиозне разлике. Потребна је често медијација између доктора и пацијената на неке сензитивне прегледе: гинеколошке и неке друге. Дефинитивно ту мора јако пуно разумевања с обе стране. Ту су јако изражени и финансијски проблеми", објашњава директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Крављанац додаје да су родитељи, у неколико наврата самоиницијативно после неколико дана боравка у болници када је дете збринуто и када је било потребно даље лечење, одлазили самоиницијативно.

И поред свих проблема са којима се суочавају, мигранти су задовољни за сваку помоћ коју добију.

Проблема има доста, али ниједан није везан за лекаре, кажу мигранти.

У Србији се мигранти у просеку задржавају три месеца. Сваки други је мушкарац, али доста је и жена и деце.