Проблем и прислушкивање и управљање информацијама

Прислушкивање се, наводе, често везује за државне службе, иако се у свакој држави може набавити опрема на интернету коју за те намене могу користити криминалне или политичке структуре, те пословни људи и квазибизнисмени.

Учесници емисије у продукцији Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи (ЦДРСЕЕ) зато истичу да прислушкивање мора бити под контролом демократских институција и правне државе и да се њиме не смеју кршити људска права.

Повереник Родољуб Шабић рекао је да прислушкивања и степен прустности технологија стављају под знак питања приватност људи у свету у коме живимо.

Шабић је подсетио да је пре четири и по године наложио надзор над провајдерима мобилне телефоније у Србији, како би се видело у колико случајева службе приступају комуникацији грађана.

Испоставило се да три од четири провајдера нису водила евиденцију, док код једног провајдера пронађени број приступа није био у складу са разлозима борбе против криминала и тероризма.

Шабић је ракао да су после закони у Србији промењени тако да су службе лишене овлашћења да без одлуке суда приступају тим подацима.

Вехби Кајтази, новинар истраживач тема о високој корупцији из Приштине, наводи да се нада да масовна прислушкивања која се врше у име националне безбедности неће угрозити елементарна права грађана.

Како каже, на Косову многи страхују да постоји прислушкивања, укључујући и из Србије, али верује да прислушкивање није на толико забрињавајућем нивоу.

"Више забрињава начин управљања материјалом који се добија од прислушкивања, него масовно прислушкивање које се може догодити у друштву", рекао је Кајтази.

Он каже да су закони којима се на Косову уређује прислушкивање изузетно строги, те да две инстутуције којима је то омогућено, Агенција за националну безбедност и полиција, то не могу урадити без одлуке суда, али да се и поред тога грађани неовлашћено прислушкују.

Сашо Орданоски, новинар из Скопља, каже да се у недемократским државама друштвени системи контролишу кроз контролу људи, а да су тајне полиције суштинске институције које својим методама прислушкивања спроводе контролу над људима.

Он каже да би пре две године био "уздржано параноичан" по питању прислушкивања, али да након афере с прислушкивањем у Македонији има другачије мишљење.

Ђуро Лубура, експерт за телекомуникације и стални судски вештак из Загреба, каже да приватност у традиционалном смислу, на коју смо навикли, више не постоји и да је сада само питање како ћемо се изборити да се прикупљени подаци користе за оно за шта треба и од стране оних који су овлашсћени.

"ЗЗивимо у орвеловском свету", нагласио је Лубура.

Иако у Хрватској не постоји службени податак колико бројева се прислушкује, Лубура износи податак да је реч о око 50.000 бројева, али сигурно и више и додаје да је лоше што полиција у Хрватској може да излиста телефонске позиве без судског налога.