"Најбољи механизам заштите ЛГБТ популације процесуирање кривичног дела"

Иако је још 2012. године изменама закона уведен члан "54а", који као отежавајућу околност уводи злочин из мржње до сада није донета ниједна пресуду која се позива на тај члан.

"У Србији нема системске дискриминације од стране државних органа према одређеној групацији становништва", рекао је саветник у Канцеларији за људска и мањинска права Владимир Шоћ додајући да дискриминација ипак постоји јер од када постоји људско друштво постоји и дискриминација.

Зато би, како каже, било нереално да хоћемо да искоренимо дискриминацију, али је циљ да је у што већој мери спречимо да се дешава у нашој земљи.

Навео је и да у Србији постоји девет најугроженијих групација становника који су дискриминисане.

Према његовим речима, то су припадници националних мањина и верских заједница, жене, ЛГБТ особе, особе са инвалидитетом, старије особе, деца, избеглице, мигранти и интерно расељена лица и особе чије здравствено стање може бити основ дискриминације.

Правна саветница у Београдском центру за људска права Јована Стопић каже да је, према истраживањима, питање личне безбедности први приоритет ЛГБТ заједнице у Србији те да је велики број ЛГБТ особа био изложен некој врсти психичког или физичког злостављеања.

Навела је и да припадници ЛГБТ популације ретко пријављују насиље.

Правни саветник у Комитету правника за људска права Милан Филиповић је подсетио да је од 2012. године изменама закона уведен члан "54а" који као отежавајућу околност уводи злочин из мржње.

"Нажалост до сада немамо ниједну пресуду која се позива на тај члан, а можемо претпоставити да је разлог у недостатку обуке, одоносно, обима и квалитета обука носилаца правосудних функција", рекао је Филиповић.

Према његовим речима, потребно је да се они оснаже да буду први у свом тужилаштву који ће у оптужници истаћи тај члан или да буду прве судије које ће се позвати на члан "54а".