Касациони суд заузео став о обрачуну накнаде за незапослене

У свом правном ставу који је са детаљним образложењем објављен на његовом сајту, ВКС је указао да је "правилан обрачун накнаде за незапослене када је утврђен на основу члана 111. став 2 Закона о раду, према износу минималне зараде као бруто износа утврђеног применом минималне цене рада са порезом и свим доприносима који терете зараду".

"Обрачун минималне накнаде за незапослене који би се вршио према минималној цени рада по радном часу без пореза и доприноса, или приписивањем само доприноса који терете накнаде за незапослене у супротности је са одредбама члана 70 став 2. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености", наводи се у ставу ВКС.

Највиши суд у земљи је овај став заузео поводом спорног правног питања које се појавило у пракси, с обзиром да је пред основним судовима у Србији у току више десетина хиљада спорова које су покренули корисници новчаних накнада за незапослене против Националне служžбе за запошљавање.

Тужбама за накнаду штете корисници поменуте накнаде траже новчани износ на име разлике од примљеног износа накнаде за случај незапослености до износа, које корисници овог права сматрају да им припада.

Парнице су покретане у периоду након марта 2012. године, када је Национална слуžжба за запошљавање, по препоруци Дрžжавне ревизорске институције, променила методологију обрачуна минималне накнаде, снижžавањем месечних износа, применом бруто принципа обрачуна минималне зараде.

"Због различитог одлучивања у овим случајевима - неједнаке судске праксе, више судова је затражило од ВКС да реши спорно правно питање: "да ли се минимална зарада као полазни елемент за обрачун новчане накнаде за случај незапослености обрачунава као минимална зарада без пореза и доприноса (нето) или минимална зарада са порезом и доприносима који се плацају из зараде (бруто).

"Детаљно анализирајући релевантне прописе, Грађанско одељење ВКС је закључило да су зарада, минимална зарада и накнада за случај незапослености дефинисане законима као бруто категорије и да је минимална цена рада, садрžжана у структури минималне зараде нето износ без пореза и доприноса.

У овом ставу ВКС се поводом питања Основног суда наводи да се "о праву на новчану накнаду одлучује по правилима управног поступка и да против коначног решења може да се покрене водити управни спор".

Како је раније речено у НСЗ, оспорени начин обрачуна висине новчане накнаде обавља се у складу са обавезујућом препоруком Дрžавне ревизорске институције (ДРИ) од 28. децембра 2011. године.

Пре обавезујуће препоруке ДРИ, по овом основу, није било тужžби, навели су у НСЗ.

НСЗ износе новчане накнаде и даље обрачунава у складу са обавезујућим налогом ДРИ јер је законом обавезна да примењује све налоге које добије од те највише ревизорске институције.

Иначе, потражžивања бивших корисника новчане накнаде од НСЗ крећу се у износима од 1.000 па и до 5.000 динара.

Према подацима за септембар 2016. године, у Србији има 39.894 корисника новчане накнаде.

Њима је у просеку било исплаћена накнада у вредности од 24.355 динара бруто, односно 15.514 нето за тај месец.

Укупно за те намене исплаћено је 971.646.958 динара.