Злоупотребом паса луталица до одштете, како томе стати на пут?

Уједи паса луталица ширили су се попут епидемије општином Оџаци и слабили локални буџет. Уместо планираних 10 милиона динара, уз ребаланс су исплатили осам милиона више, по судским пресудама о надокнади штете. Потом је полиција открила да су за "уједе" одговорна клешта.

"Ишло је као пожар, од места до места, и то је дало сигнал да ту нешто није нормално. Не можете као да имате чопор паса у једном селу, па онда у другом. На крају су нашли људе који су то радили", каже председник Општине Оџаци Душан Марјан.

О злоупотребама одштета све гласније се говори као о организованом криминалу, који заобиђе ретко који град у Србији. Надлежни кажу да се дешава да се судске пресуде доносе олако, само на основу исказа жртава, чија се имена понављају.

"Ради се о својеврсном бизнису, који су направиле одређене групе људи које су у спрези са неким адвокатским канцеларијама, што би било предмет истражних радњи", каже Сима Вуковић из Националне алијансе за локални економски развој. 

Да би спречили злоупотребе, однедавно и у Ваљеву, осим извештаја лекара и фотографије повреда траже и да, у пратњи комуналне полиције или инспекције, сликате пса који вас је ујео.

"Фотографише се место, а ако се ради о власничком псу, фотографише се власнички пас. Постоји могућност, из искуства у раду комисије кажем, где оштећени некад и препознају пса, ако је могуће, понављам ако је могуће, фотографише се пас", истиче председник Комисије за накнаду штете од уједа паса луталица Милан Гајић.

Ипак, Налед процењује да злоупотребе чине тек петину од милијарду динара одштете које су локалне самоуправе исплатиле у последње три године. У 80 одсто случајева, грађане су заиста напали пси луталице, који су углавном донедавно били кућни љубимци, потврђују ветеринари.

Ветеринарка из Оџака Татјана Јовановић каже да је све више таквих паса и све више неодговорности.  

Зато се очекују чешће провере да ли су пси чиповани, како би се лакше пронашли власници напуштених животиња.     

"Морамо да пооштримо казне за људе који су власници паса, а који их остављају на улици, и да на целој територији јединствено решавамо проблем напуштених паса. Да не ради на један начин Београд, а на други начин да раде локалне самоуправе. Тако ћемо смањити број напуштених паса и последице тога", каже градски менаџер Горан Весић. 

Дугорочно су размишљали Сомборци. Пошто су им стварни и лажни уједи олакшали буџет за 14 милиона динара, уложили су 12 милиона и изградили азил – дом за напуштене псе.