ФХП известио Комитет УН за људска права о стању у Србији

У извештају се указује да од децембра 2013. године на територији Србије није пронађена ниједна нова локација на којој се налазе посмртни остаци жртава ратних злочина на Косову, иако постоје довољни показатељи да постоји још неоткривених локација, пише у саопштењу ФХП.

Како је наведено, регионална сарадња са суседним државама је спора и неефикасна.

"Србија не спроводи препоруке Комитета за присилне нестанке, нарочито у погледу отварања државних архива у циљу проналажења несталих, али у пракси не спроводи ни сопствено опредељење изражено у Националној стратегији за процесуирање ратних злочина, по којој један од приоритета у суђењима за ратне злочине мора бити расветљавање судбине што већег броја несталих особа", наводи ФХП.

Подсећа се да породице несталих особа, које годинама безуспешно трагају за телима својих најдражих, могу остварити право на подршку државе само уколико их прогласе за умрле.

Осим породица несталих особа у Србији су, како наводе, обесправљене и бројне друге категорије жртава, попут жртава сексуалног насиља у рату, жртава које су избегле из других република бивше Југославије, особа које су претрпеле лакши инвалидитет или пате од психичких последица претрпљеног насиља, као и свих оних који су страдали од снага које се не сматрају "непријатељским".

"Наведене категорије жртава важећи Закон о правима цивилних инвалида рата не препознаје. Намера да се наведени дискриминаторни законски режим задржи и у предложеном Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида и цивилних инвалида рата, указује на неспремност Владе Србије да промени своју законску праксу, на шта је већ реаговао и Савет Европе", пише у извештају.

ФХП је Комитету УН образложио мишљење да Србија не процесуира довољно одговорне за ратне злочине, указујући на спор темпо рада због којег највећи број злочина никада неће бити процесуиран, на смањивање броја оптужница, на некажњивост средњег и вишег ранга починилаца.

ФХП: Нема тужиоца за ратне злочине

Указали су и на чињеницу да Србија више од године нема тужиоца за ратне злочине, као и на хронично недовољне капацитете Тужилаштва и Службе за откривање ратних злочина, али и на смене челних људи у полицији и специјализованих судија које угрожавају независност и ефикасност у предметима ратних злочина.

ФХП је нагласио и да до данас нико није одговарао за уклањање тела албанских цивилних жртава са Косова и њихово сакривање у масовне гробнице у Србији.

Што се тиче одговора Србије на додатна питања Комитета, ФХП сматра да није пружен ниједан конкретан одговор.

Наиме, Србија је навела да су ископавања на локалитету Кижевак код Рашке, започета још у новембру 2015. године ради потраге за посмртним остацима жртава, заустављена због недовољно средстава, али није пружила информацију о томе да ли се и у којој мери за ове активности опредељују буџетска средства, пише у извештају.

Такође, није објашњено ни шта се предузима у циљу превазилажења бројних проблема у процесуирању ратних злочина, док о немогућности жртава да добију обештећење нема ни говора, наводи се у извештају.

ФХП очекује да ће на самом заседању Комитета питања на која је у свом извештају указао бити постављена делегацији Србије, као и да ће Комитет у својим закључним запажањима дати конкретне налоге државним органима Србије за даље унапређивање процесуирања ратних злочина и поштовања права жртава.

Извештај је Комитету Уједињених нација за људска права упутио извештај непосредно пре заседања комитета који од 6. до 29. марта треба да разматра трећи периодични извештај Србије о примени Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Извештај ФХП који је послао Комитету УН за људска права односи се на стање у Србији и напретку од последњег циклуса извештавања 2011. године.