Како до школе без насиља

Батине, вређање, исмевање, сексуално узнемиравање, отимање или узнемирујуће СМС поруке су свакодневица сваког другог детета у земљи. Озбиљност проблема показује и случај Алексе Јанковића из Ниша који је, између осталог, осам пута пребијен у школи, после чега се убио.

"Да се све ово примењивало и у Алексином случају сигурно би било боље али није се примењивало зато што је школа једноставно порицала насиље над њим, зато што није кажњавала адекватно а последње у низу и читав епилог случаја видели смо, кажњена је школа као зграда али не они који су били главни да спрече насиље над Алексом", наводи Драгана Јанковић, мајка Алексе Јанковића.

Алексини родитељи предложили су посебан закон који би штитио децу од вршњачког насиља. Нешто од тога препознато је и у предлогу Министарства. Изостављене су, кажу, суспензије из школе за насилнике, лична одговорност и пооштравање казни за просветне раднике, а психолози додају и превентива.

"Не развијају се алтернативни програми или активности које подржавају добре активности код деце, заједничке активности, поделу. Суштински сви имамо мало подржавајућих активност за развој детета и породице. У целом систему сва одговорност јесте на породици и школи", објашњава Бранка Тишма, психолог у ОШ "Лазар Саватић" у Земуну.

За родитеље насилника радна верзија закона предвиђа казне од 30.000 до 100.000 динара. За теже инциденте и прекршајне или кривичне пријаве. Психолози подсећају да, уз рестриктивне мере, мора да се укључи шира заједница која и формира систем вредности.

"Мислим да се у нашим околностима мало се препознају развојни проблеми деце и неке ситуације у којма долази до конфликта између деце јер је то период када деца уче како бити део неке социјалне заједнице", оцењује Тишма.

У Министарству просвете наводе да су у току интензивни разговори са синдикатима о платформи Нацрта закона. Кажу да неће коментарисати нешто што је у фази договарања и да ће то учинити када Нацрт буде завршен.