Нова мрежа школа – 1.835 нових места за вртиће

Рационализацијом школског простора, односно пренаменом појединих школа и делова школа у обданишта добиће се 1.835 нових места за децу предшколског узраста, а очекује се да реализација пројекта почне ове године.

Тако ће се у вртићима на Новом Беоргаду отворити нових 350 места, у Земуну 700, на Савском венцу 200, на Звездари 300, у Раковици 210 и на Палилули 75.

Предвиђено је да се поједине основне и средње школе припоје другима, попут земунске осмогодишње "Сутјеска" која ће постати издвојено одељење Основне школе "Горња варош", док ће ђаци школе "Стари град" бити размештени у друге школе.

Предложеном рационализацијом је предвиђено да се управо у школу "Стари град" усели Спортска гимназија која годинама пати од недостатка простора, а своју зграду коначно ће добити и Биолошки факултет.

Како је рекао министар Шарчевић, предложени закључци нису и коначно решење, додајући да је у медијима било нетачних информација, те да ће коначна одлука бити представљена јавности.

"Ово није коначно решење, већ први пресек, јер правимо и нови план уписа у средње школе", рекао је Шарчевић и додао да је ово корак ка решавању.

Према његовим речима, радећи на оптимизацији школа, надлежни су пре свега водили рачуна о интересима и безбедности деце.

Тако је предвиђено да се у појединим основним школама у којима има доста слободног простора, делови адаптирају и дају на располагање предшколским установама.

Предвиђено је, на пример, да у четири основне школе на Савском венцу буде нових 200 места за вртиће, јер ће приземља школа "Стефан Немања", "Војвода Мишић", "Радојка Лакић" и "Исидора Секулић" бити адаптирана за по две вртиће групе.

Када је реч о високом образовању, министар је указао да ће коначно бити решен проблем простора Биолошког факултета, који ће се уселити у зграду у Палмотићевој, у којој се сада налазе Завод за урбанизам и Завод за изградњу града.

Додао је да додатни простор недостаје Грађевинском факултету, Факултету за безбедност, ФОН-у и ЕТФ-у, те да ће надлежни настојати да реше и њихове проблеме.

"Мрежа школа је из доба комунизма, потребне су нам промене, да неке сегменте развијамо брже", рекао је Шарчевић наводећи да у Београду има простора да се сагледа какви су нам ресурси, како се не би тражио новац за изградњу нових капацитета, док су постојећи неискоришћени.

Мрежа школа на којој су Беоргад и ресорно министарство радили четири месеца, добар је пример и за друге локалне самоуправе, додао је Шарчевић.

Упитан о предвиђеном спајању Политехнике и неколико техничких школа са Новог Беоргада, Шарчевић је рекао да се у јавности питање опстанка појединих школа покреће из бојазни ко ће бити директор и додао да ће у фокусу бити квалитет образовања и менаџмента, а не питање директора.

"А о томе ко ће, од двоје директора, остати на тој функцији одлучићу ја, док водим то министарство", рекао је Шарчевић.

Градоначелник Синиша Мали истакао је да ће адаптацијом простора у појединим школама, која ће обезбедити нова места за вртиће град уштедети 15 милиона евра, колико би коштала изградња неколико обданишта.

Адаптација ће, како је рекао, коштати између 250 и 300 милиона динара.

"За нас је ово један од најважнијих пројеката, темељно смо радили и сада имамо предлог да на ефикасан начин решимо проблем", рекао је Мали и додао да је тренутно на листи чекања за вртиће 5.000 деце.

Како је рекао, претходне власти нису имале ни воље, жеље ни храбрости да се баве овим проблемом.

Упитан о пројекту "монтажних вртића", Мали је рекао да се ради на томе, али да проблем представљају 12 локација, које су утврђене за изградњу обданишта, које нису имовински-правно решене.