Колику штету је направио лед

После даноноћног рада шест ледоломаца и виших температура, од пре неколико дана пловидба је дозвољена на Сави и неким деловима Дунава. Због леда на рекама, који је обуставио речни саобраћај скоро месец дана, многи већ сабирају трошкове и збрајају губитке. Држава ће морати да плати изнајмљивање ледоломаца, а мањак у каси имаће пољопривредници и извозници, луке и бродари. Истраживали смо колико ће нас коштати лед?

Пловидба на Тиси обустављена је 5. јануара, на Сави и Дунаву три дана касније. После 25 ледених дана оквирни трошкови бродара су милион и 300.000 евра.

Извозници житарица у каси имају мањак од 70 милиона евра. Луке нису претовариле уобичајених 350.000 тона робе што је милион и 100.000 мање прихода. Још се чека цифра за изнајмљивање ледоломаца.

За сада се зна да од шест ледоломаца, пет плаћамо ми, Мађари и Хрвати. Мађарска сноси 50 одсто трошкова, остатак, по пола, Србија и Хрватска. Ценовник је познат, а коначан рачун Србија ће добити када и два ледоломца, који још раде, угасе моторе.

"Сат рада ледоломца кад лупа лед је 575 евра, када је на чекању и када стоји 299 евра. Добро је у тој цени знати да је потрошња тих ледоломаца, коју исто приказујемо, 320 литара нафте када ради, а 80 када не ради", објаснио је Божидар Белош из удружења за Одбрану од поплава и загушења ледом, Воде Војводине.

Сигурно је да је то имало негативан утицај и на трговину рекама, рекао је министар финансија Душан Вујовић.

"Сигурно је да ће то имати и негативан утицај преко повећаних трошкова грејања, увоза енергената итд. али не верујем да ће то имати неке мерљиве и значајне утицаје на очекивана привредна кретања", додао је Вујовић.

Надлежни појашњавају и колика је директна штета усидрених бродова.

"Имали смо негде око 50-55 бродова под обуставом пловидбе на српском сектору, негде они коштају око 1.000-1.500 евра дневно. Дакле, дођете до цифре око 50.000 евра на дневном нивоу за све бродове на нашем сектору", сматра помоћник министра саобраћаја Вељко Ковачевић.

Лед је затворио луке и зауставио барже. Због тога каснимо у извозу планираних 3,2 милиона тона житарица.

"Ми смо извезли само у јануару мање око 250.000 тона кукуруза, негде око 40.000 тона соје и негде између 50.000 и 100.000 тона пшенице колико је то био план да то урадимо. Директне штете су свакако продужено финансирање залиха и то за ове робе које сам поменуо и то износи око милион и 100.000 евра, затим имамо трошкове кредитирања", објашњава председник удружења "Жита Србије" Вукосав Саковић.

Извоза још нема јер је канал који повезује Дунав са луком Констанца у Румунији још под ледом. Због усидрених баржи које увозе ђубриво штета ће се тек проценити.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.