Колико смо осетљиви на туђу несрећу?

Ледени талас ове зиме однео је шест живота. Два човека преминула су на улици због последица смрзавања, а у околини Гаџиног Хана, у својој кући умрли су отац и син. Једна од последњих у низу несрећа, догодила се у Лозовику код Велике Плане, када су због хладноће и глади преминули мајка и син. После таквих трагедија, обично се поставља питање одговорности социјалних служби, али и да ли смо постали неосетљиви на туђу несрећу. Да ли су овакве трагедије могле да буду избегнуте, да су најближе комшије и рођаци притекли у помоћ?

Болесна и стара Анкица, живела је са сином, за кога кажу да је имао психичких проблема. Њене две ћерке живе у суседном селу. Бринуле су о њима, кажу комшије, колику су могле. Прошле зиме, џак кромпира, хлеб и још понешто од намирница, које им је донео комшија, спасло је мајку и сина од глади. Ову зиму, на жалост, нису преживели.

Помоћ су тражили и у градовима попут Београда. Социјални радници обишли су више од 1.100 породица.

Више од 80 особа, међу којима је било и деце, изместено је из небезбедних домова у геронтолошке центре. Ипак, кажу, немогуће је стићи до сваког села.

Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјалне питања каже да није није могуће обићи свако старачко домаћинство.

"Користим прилику да апелујем на све грађане Србије да бринемо једни о другима, да водимо рачуна једни о другима, да деца обиђу понекад своје родитеље, да комшије бар погледају шта је са баком са трећег спрата и зашто се није никоме јавила. Само тако ћемо бити хумана људска бића, другачије није могуће", каже Вулин.

Систем социјалне заштите у Србији, кажу социолози, ослања се на породицу више него у другим земљама. То је, подсећају, и део културе и традиције Срба. Међутим, недостатак солидарности, уз незапосленост и сиромаштво, грађани виде као један од великих проблема, показују нова истраживања.

"Људи виде и препознају да ми губимо те односе узајамности које нама помажу да преболимо тешке периоде у животу или испунимо лепе тренутке, пријатељима суседима, рођацима. Ово су заправо радикални, драматични случајеви који показују слабљење тих веза с једне стране и немогућност државе да сваком помогне", каже Данило Вуковић, социолог, професор Правног факултета у Београду.

Те промене, тврде социолози, израженије су у градовима него у руралним срединама. Последица су савремених друштвених трендова које је тешко мењати.

Опомињу да је без оживљавања комшијске и рођачке солидарности, мало вероватно да ће људи у невољи добити оно што им је потребно, јер помоћ државе није довољна.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.