Како изгледа пут избеглица од дома до циља?

Борба за живот у гуменом чамцу, на путу од Турске до Грчке, само је део избегличке стварности приказане у "Егзодусу". Пола године од приказивања, снимају наставак.

"Желимо да покажемо да криза није прошла, само се променила. Можда је пажња медија слабија, али рат и даље траје, избеглице напуштају своје домове", истиче редитељ Џејмс Блумел.

Пратећи их, трочлана екипа Би-Би-Сија стигла је у Београд. И на место које је таблоид из њихове земље недавно упоредио са стаљинградском голготом у Другом светском рату.

"Услови су лоши, али околности у којима је створен Стаљинград и ово место нису исти. Дејли мејл претерује, али тако је увек са њима", додаје Блумел.

Тек у разговору са избеглицама сазнају зашто не желе да се склоне на топлије.

"Кампови нису идеална места да се докопају кријумчара, који ће их одвести до границе. Ако оду у камп, услови ће бити добри, биће им топлије, али остаће заробљени овде месецима, а то није њихова жеља, њихова жеља је да наставе брзо", објашњава Блумел.

Чини се да су пред камерама британског јавног сервиса отворенији. Нама не откривају, до детаља, зашто не напуштају хангар у близини железничке станице – у ком није могло да се снима због загушујућег дима.

"Не желим да идем у камп зато што могу да нас врате у Атину или Македонију. А имам и много пријатеља овде", каже један од избеглица.

Њихову праву и вероватно отворенију причу чућемо тек када екипа Би-Би-Сија своје снимке преточи у документарац. Тврде, неће прећутати ни то како избеглице третирају у европским земљама.

"Били смо у два кампа у Србији и веома смо импресионирани. Мислим да су услови добри, топло је, људи су сити, поштују их. А избеглице су захвалне на томе. У поређењу са неким другим земљама, Србија је за лигу испред", закључио је Блумел.

Избегличке приче снимљене су и у Грчкој, Македонији, Аустрији, Француској, Британији. Добар део материјала забележили су и мигранти својим мобилним телефонима. И ситуације које филмска екипа не може. Попут оне с почетка приче.