"Генерал Трифуновић је био пример части и патриотизма"

Генералу бивше ЈНА Владимиру Трифуновић, који је септембра 1991. године предао касарну у Вараждину и тако спасао 220 војника и 37 официра, суђено је у више наврата и у више земаља бивше СФРЈ (Србија, Хрватска, Словенија), а он је тврдио да би једнако поступио и спасао војнике и своје подређене у било којим околностима.

У Вараждину је, како је говорио, технику и оружје онеспособио, те нису доспели у руке непријатеља.

У Београду је био осуђен за издају, али је након притиска јавности, посебно невладиног сектора, најпре био аболиран, да би 2010. године Врховни суд Србије укинуо пресуду против Трифуновића и његових сарадника Попова и Радушког.

Директорка Центра за културну деконтаминацију Борка Павићевић рекла је да хероји постоје, те да је немоћ једног друштва да не препозна хероје пораз тог друштва.

Павићевићева је рекла да је генерал Трифуновић од 1991. године човек који се налазио изван друштва и система којем је одано служио, те да је "од деведесетих јасна природа злочиначких режима у којима му се судило".

Адвокат Владимир Ђерић рекао је да се против генерала Трифуновића у Београду водио монтиран процес и да се може рећи да његова рехабилитација није била потпуна.

"Изгледа је било лакше рехабилтовати га, него вратити му стан", рекао је Ђерић и навео да је одлука генерала Трифуновића из септембра 1991. године био избор који је носио до краја живота.

Према речима Драгана Ђиласа, генерал Трифуновић је био невин, а осуђен је због наредбе политичког врха.

Ђилас је рекао да верује да је правда достижна и да побеђује, али да код генерала Трифуновића није стигла да победи до краја, подсетивши на стамбени проблем генерала који није био решен.

Истиче да је одбијао стан који би добио на коришћење од Града Београда и решење по коме би изнајмљивање плаћали донатори, а прихватио је од њега као лични поклон само лаптоп.

За лидера Нове странке Зорана Живковића Владимир Трифуновић био је "господин генерал Трифуновић", наводећи да му се нисмо довољно одужили, те предложио да се тако назове једна улица у граду.

На трбини је прочитана изјава генерала Трифуновића из једног интервјуа, коју је прочитала новинарка Антонела Риха, у којој је објаснио своју одлуку о предаји касарне у Вараждину када је, између осталог, рекао да није желео да војници буду топовско месо, а скуп је завршен минутом ћутања.

Владимир Трифуновић, који је рођен 1938. године у Приједору у Босни и Херцеговини, од повратка из Вараждина 1991. године живео је у малој соби београдског хотела "Бристол".

Објавио је три књиге о свом страдању: "Моја борба за истину", "Буђење савести" и "Нећу милост".