За три месеца скоро 100.000 оболелих од грипа

Институт "Батут" је саопштио да је у односу на претходну недељу повећан број обољења сличних грипу на територији Републике Србије.

Претходне недеље "Батуту" је пријављено 26.275 случајева обољења сличних грипу. У односу на претходну извештајну недељу, број оболелих од обољења сличних грипу је 1,3 пута већи.

Највиша оболелих је узраста до четири године, а следе они до 14 година.

Према пристиглим пријавама Институту за јавно здравље Србије, до сада су потврђени случајеви грипа са територије Града Београда, Јужнобачког, Рашког, Јужнобанатског, Пчињског, Јабланичког, Мачванског, Севернобачког, Средњебанатског, Северно-банатског, Браничевског, Златиборског, Подунавског, Поморавског, Сремског и Колубарског, Зајечарског, Нишавског и Шумадијског округа.

Завод за јавно здравље Панчево је пријавио епидемију грипа локалног типа у насељеном месту Омољица. Градски завод за јавно здравље Београд, Завод за јавно здравље Пожаревац, Завод за јавно здравље Ужице, Завод за јавно здравље Шабац, Завод за јавно здравље Ћуприја, Завод за јавно здравље Ваљево су пријавили епидемије грипа  на територијама своје надлежности, тј. Града Београда, Браничевског, Златиборског, Поморавског, Мачванског и Колубарског округа.

Институт за јавно здравље Војводине пријавио је Институту за јавно здравље Србије пет смртних исхода који се могу довести у везу са оболевањем од грипа. Умрли су били хронични болесници и претходно нису били вакцинисани против грипа, док је код једне умрле особе вакцинални статус непознат.

До сад су потврђена два типа вируса инфлуенце: А(H3) и инфлуенца тип B.

Међу лабораторијски потврђеним случајевима је најчешће заступљен подтип вируса грипа А (H3).

Опште мере превенције

С обзиром на карактеристике преноса вируса грипа, поред препорука за јачање имунитета, препоручују се опште мере превенције: избегавање блиских контаката са оболелим особама, редовно прање руку и избегавање додиривања очију, носа и уста прљавим рукама, хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом марамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном), често проветравање просторија, избегавање боравка у затвореним просторима где се налази велики број људи, одржавање хигијене простора у коме радимо.

У предстојећем периоду посебну пажњу је потребно обратити на посете пацијентима у болницама, као и особама смештеним у геронтолошким центрима (домови за старе, домови за негу лица са посебним потребама и сл). У посету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избегавати близак контакт.

Део опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. У овом периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посете оболелима који су хоспитализовани. Трајање посете треба ограничити по дужини трајања и броју посетилаца.

Комисија за заштиту од болничких инфекција установе може донети одлуку о ограничењу или забрани посете пацијентима.

Уколико особа има благи облик болести препоручује се изолација и нега код куће до опоравка, уз максимално ограничавање свих кућних и других контаката. Симптоматска терапија подразумева мировање, надокнаду течности, употребу антипиретика (лекова за снижење повишене телесне температуре), а употреба антивирусних лекова спроводи се само по препоруци лекара. Антибиотици нису делотворни у лечењу ове болести.

Код сваког погоршања клиничке слике болести неопходно је обратити се лекару.