Панел "Економиста": Потребна децентрализација земље

Конференција "Економист: Свет у 2017”", завршена је панелом "Београд сузама (не) верује", о изазовима деметрополизације Србије, уз поруку да држава мора да ради на децентрализацији.

Председник општине Нови Београд Александар Шапић истакао је да су издвајања из републићког буџета за локалне самоуправе у Србији 11,5-12 одсто, док, како каже, Хрватска издваја 25 одсто, а скандинавске земље за локал чак 50 одсто својих буџета.

Шапић сматра да локална политика не сме да има везе са државном, али да је за то, између осталог, потребно изменити и изборни закон.

Он је рекао да има свој став о политичким опцијама, али да не жели да се изјашњава, јер жели да га цене по његовом раду.

"Ако ме неко убеди како на то да ли треба да се постави клупа у парку утиче да ли смо за НАТО или не, онда ћу ја тако да радим. До сада ме нико није убедио", рекао је Шапић.

Појединац не може сам ништа да промени и уколико желимо равномерно развијену државу, то мора да крене од врха власти, сматра Шапић и додаје да је годинама уназад, свака власт чинила све да централлизује државу.

Сматра да је потребна измена изборног система, и увођење непосредних избора, како би способни појединци и без нужне подршке странке могли да учине нешто у својим местима.

Представник фирме "Енеца" из Ниша Миливоје Јовановић каже да је мишљење већине грађана са југа да је Србија централизована.

Он је указао да је просечна плата у Србији 46.000 динара, али да је она у Београду 56.000, у Новом Саду 52.000, а у Нишу 40.000 динара.

"Већина општина на југу је девастирана. Иако у Србији имамо 17.000 више отворених предузећа него угашених, такав податак не важи и за Ниш. Ниш има 12.000 предузетника и 9.000 предузећа, а Београд 122.000 предузећа, иако није седам пута већи град”, рекао је Јовановић.
Весна Буројевић из шидске Галерије “Сава Шумановић”, каже да се они не осећају као периферија, већ као центар света, јер је наш познати сликар увео српску уметност у европске токове.

"Боље нам је што нисмо у великом центру него баш у Шиду, а наш циље је што већи број посетилаца из земље и иностранства”, рекла је она.

Буројевић истиче да галерија има 417 слика Саве Шумановића, што нема нико. "Не осећамо се као провинција и што се културног блага тиче, ми смо елита", нагласила је Буројевић.

Заменик секретара за културу и јавно информисање Војводине Небојша Кузмановић указао је да је проблем свих општина лоша популациона политика.

Као пример, навео је општину Чока, у којој је уписано свега 60 ученика у први разред основне школе, што је поражавајући податак.

Такође је истакао да Војводина издваја много средстава за културу националних мањина.

И Аида Ћоровић из Новог Пазара сматра да је Србија централизована земља и то, како је рекла, нема везе само са метрополизацијом и миграцијама ка Београду као центру, већ пре свега са централизованим доношењем политичких одлука.

Ћоровић је навела и да су најсиромашнији крајеви они у којима живе мањине, које се, додала је, морају више узети у обзри, и не само “као политички фактор у време избора".

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 26. фебруар 2026.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом