недеља, 11.12.2016, 14:13 -> 14:29
Извор: Танјуг
Орлови белорепани све чешћe жртвe тровања пестицидима
Орнитолог у Покрајинском заводу за заштиту природе Марко Туцаков изјавио је да је у последње време учестало угинуће орлова белорепана од тровања забрањеним пестицидом "карбофуран" који се нелегално користи.
Туцаков је рекао Танјугу да до угинућа орлова белорепана долази због незнања или због намерне жеље да се униште друге животиње - штеточине, са чијим лешевима белорепан долази у контакт јер се ради о птици грабљивици.
"Орао белорепан је једна од наших најкрупнијих птица, ради се о грабљивици, која у овом периоду године најчешће једе лешеве дивљих животиња, јер је у воденим стаништима, где се иначе храни другим птицама и рибом, тешко доћи до хране", рекао је Туцаков.
Додао је да су лисица и шакал посебно критичне врсте животиња за белорепане, јер се најчешће храни њиховим лешевима, па се дешава да се само на два леша тих дивљих животиња храни и по десетак белорепана и уколико су те животиње отроване препаратима смртним за белорепане, долази и до тровања и угинућа свих птица које су се храниле тим лешевима.
Према речима Туцакова, највећи апсурд је то што људи за тровање штеточина користе забрањени пестицид "карбофуран", који се код нас, док је била дозвољена његова продаја, продавао под именом "фурадон".
"Тај пестицид се још увек може наћи на илегалном тржишту, а постоје и залихе. Тако настаје велики проблем у заштити природе који се огледа у црној статистици да је од 2009. године, па практично до јуче, изгубљено готово 60 јединки орлова белорепана", рекао је Туцаков.
Према његовим речима, највећи број од поменутих 60 јединки тих заштићених птица, доказано је отрован "карбофураном".
Туцаков је нагласио да је орао белорепан индикатор лошег односа који имамо и према пестицидима и према природи и истакао да ће проблеми са угинућем животиња бити мањи уколико се пестициди, они који су дозвољени, употребљавају одговорно.
"Овде је реч о једној фрапантној ситуацији, сваки случај угинућа белорепана који пронађемо ми пријављејемо надлежнима, односно, инспекцијама, полицији или тужилаштву и они се процесуирају. Морам рећи да до сада нико није кажњен, али четири предмета се налазе код тужилаштава и два су на суђењу", рекао је Туцаков и додао да су пре неколико дана у Срему у околини места Грабовци пронађена четири угинула отрована белорепана.
Начелник Јужнобачког округа Милан Новаковић потврдио је Танјугу да су инспекцијске службе констатовале да су на неколико њива пољопривредни произвођачи у намери да униште глодаре, користили препарате које су смртни за орлове белорепане.
"Апелујемо на наше пољопривредне произвођаче да када употребљавају такве супстанце то раде на безбедан начин, да се консултују са струком како се та средства употребљавају, јер нестручно употребљавање има погубан ефекат по орлове белорепане који су заштићена врста", рекао је Новаковић.
Нагласио је да је велика штета што се такве ствари дешавају и додао да не верује да то неко ради са намером, али да нехат и нестручна употреба препарата узрокују тровање заштићених птица.
Према његовим речима, сваки сачувани белорепан има огроман значај јер се ради о угроженој врсти.
У Србији се према подацима у Покрајинском заводу за заштиту природе тренутно гнезди око 130 парова орлова белорепана, али се годишње излеже свега 50 до 60 јединки, од чега, како је речено Танјугу, до пете годне када се први пут могу гнездити преживи свега десетак јединки, тако да популација белорепана у Србији практично зависи од уплива тих јединки из земаља окружења, пре свега из Хрватске и Мађарске које имају врло јаку популацију.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар