Медицински факултет у Београду слави 96. рођендан

"У часу када ступам међу чланове лекарске професије свечано обећавам да ћу свој живот ставити у службу хуманости" – то је прва реченица Хипократове заклетве, коју лекари полажу пре ступања на дужност.

Тачно 96 година понављају је и лекари, који су завршили Медицински факултет у Београду. Међутим, дуг је био пут од идеје до оснивања тог факултета. На једној страни рат, а на другој оспоравања колега.

Ипак, група лекара се изборила да 9. децембра 1920. године Медицински факултет у Београду отвори своја врата за студенте.

Сваке године на ова врата уђе око 530 нових студената.

"Од тога је 450 на буџету односно директно финансирани из буџета, а остали су самофинансирајући. И оно што је врло важно уписано је скоро 100 студената на програм на енглеском", каже декан факултета Небојша Лалић.

На рођендан се деле признања. Ове године, титулу најбољег младог истраживача добио је асистент анатомије, Петар Миловановић (32), доктор наука и Хумболдтов стипендиста.

"Тема којом сам се конкретно ја бавио у оквиру групе којој припада, а то је лабораторија за антропологију на Медицинском факултету су преломи костију код старијих особа. Открили смо да кости када их посматрате на различитим нивоима на макроскопском, микроскопском и нано новоу, те структуре се мењају са старењем и све те промене које се дешавају доприносе да кост буде ломљивија", објашњава Миловановић.

Одлучио је да остане у Београду. Ту одлуку су донели и Вишња и Марко. Марко је специјалиста интерне медицине, асистент, доктор наука, члан европског и америчког удружења кардиолога. Вишња је на последњој години специјализације из неурологије, доктор је наука, мастер организационих наука Универзитета у Шефилду и стипендиста француске Владе.

"Оно што се издаваја и што је посебно и што можете добити само у својој земљи, то је прилика да лечите људе које знате, које виђате, волите, пријатеље и познанике. То је један специфичан емотивни однос према пацијенту, који не можете нигде другде да доживите", каже Марко.

Вишња додаје да Србија може да понуди младим људима прилику за усавршавање.

"Можда не тако приступачно као што могу неке друге и богатије земље, али је најлакше отићи. Ја сам имала прилику да будем у иностранству, стекнем увид и нека знања за која се надам да могу да буду од користи мојој земљи. Тако да сам из тих разлога решила да се вратим, да останем", каже Вишња.

Ипак, понешто би променили у српској медицини.

"Оно што ја мислим да је највећи проблем је систем вредности. Да се на прво место стави знање, а не звање. И да то не буде само на папиру, него да буде суштински. Да услови у почетку буду једнаки за све, а да онда они који су стварно паметни, вредни, васпитани, који вуку напред, да имају критички став и то се не боје да кажу и то у пристојним границама, да такви добију предност", објашњава Марко.

Вишња каже да би генерацији младих лекара пожелела лакшу извесност када је запослење у питању, јер је то, како каже, један од највећих проблема због којих млади људи одлазе, затим лакшу приступачност могућностима усавршавања.

Пред младим лекарима бројни изазови каже декан Медицинског факултета.

"Моје је мишљење да су ти изазови, на страни плате, зараде и могућности заснивања живота који би био достојан и ишао са професијом, барем у мери као у другим земљама. Оно што мислим да би задржало младе колеге је могућност усавршавања и да би их задржало да у социјалном миљеу имају више поштовања од стране друштва и заједнице, него што га у овом тренутку имају", додаје Лалић.

Да Србија има сјајне медицинске стручњаке, потврђује и податак да у светским медицинским центрима ради око 10.000 лекара пореклом из Србије. Многи су на водећим позицијама.

"Тај ентузијазам, искрена жеља и посвећеност науци. Наш факултет срећом има много таквих људи, верујем да их има и у другим градовима. Верујем да то може да води нашу медицину", додаје Петар.

Медицински факултет у Београду је свечано отворен 9. децембра 1920. године, говором професора Милана Јовановића Батута у свечаној сали Универзитета. Након тога је предавањем професора анатомије Нике Миљанића, званично почела настава на Факултету. Овај датум се од 1970. године слави као Дан факултета.