Пинџо: Девизни прилив од туризма 758 милиона евра

За првих девет месеци ове године остварено jе повећање девизног прилива од туризма од око 11 одсто, а ако се такав тренд настави до краjа године, девизни прилив би могао да премаши цифру од милиjарду евра.

Помоћница министра трговине, туризма и телекомункациjа Рената Пинџо рекла jе да jе у том периоду остварен девизни прилив у износу од 758 милиона евра.

Веруjемо и очекуjемо да ако се таj тренд настави, да ћемо прећи броjку од милиjарду евра, рекла jе Пинџо Танјугу и додала да jе прошле године прилив износио 945 милиона евра.

"Mи смо задовољни растом и jош jедном рекордном годинином с jедне стране, а са друге стране, видљиво jе да су потенциjали огромни и да српски туризам може забележити jош много боље резултате", истакла jе Пинџо.

У наредном периоду, додала jе, важно jе радити на едукациjи кадрова, потом завршити инфраструктурне проjекте, а држава ће наставити са подстицањем даљег развоjа туризма и у 2017. години.

"И подршка предузетништву у виду повољних кредитних средстава биће настављена током идуће године, као и подршка проjектима промоциjе турзима", истакла jе Пинџо.

Помоћница министра туризма истиче да из године у годину расте интересовање страних туриста да посете Србиjу.

Oно што нас радуjе jе то да ипак не посећуjу само Београд, већ и друга места у земљи, они сада долазе и путуjу по Србиjи. Броj страних туриста расте перманентно свих ових година , а ове године за првих девет месеци остварен jе раст од 12 одсто", прецизирала jе Пинџо.

Tурсити сада посећуjу како наше планине, тако и Нови Сад због "Eгзита", али и бањска места.

Kако каже, радуjу и наjаве да ће туристи престоницу Србиjе посетити у великом броjу и током новогодишњих празника, jер су у неким угоститељским обjектима капацитети за таj период већ попуњени.

Што се тиче домаћих туриста, и ту су забележени помаци, а акциjа поделе ваучера дала jе очекиване резултате, истиче Пинџо и додаjе да ће бити настављена и идуће године, с тим да ће за грађане бити опредељено више ваучера - 60.000.

Следеће године, како каже, планирана jе снажна туристичка промоциjа у сарадњи са приватним сектором.

"Покушаћемо да се фокусирамо на тржишта одакле постоjи тражња, односно да координираним радом направимо добар ефекат са приватним сектором како би се остварили jош бољи резултати", казала jе Пинџо.

Изазов су, како jе прецизирала, тржиште Блиског истока, будући да jе Србиjа укинула визе за кинеске турусте, а и обратно.

"Србиjа jе инициjатор броjних проjеката и инициjатива како би што спремниjе дочекала туристе из Kине, Kореjе и Jапана. Свесни смо чињенице да туристи из удаљених дестинациjа па чак и из Ирана желе да понуде ширу понуду коjа обухвата минимум две до три дестинациjе, ту су активности у току и веруjемо да ће идућа година jако добра што се тога тиче", истиче Пинџо.

Промоциjа дестинациjа у предстоjећоj години биће "агресивниjа", како преко друштвених мрежа, тако и посебних канала, онлаjн путем...

Пинџо истиче да се потенциjали огледаjу и у бољем коришћењу Дунава, односно Подунавље коjе jе препознато као важна дестинациjа коjа може много да понуди странцима.

Познато jе да влада велико интересовање за наутички туризам, крузинг, бицикизам и о томе такође треба размишљати, каже она.

"Видљиво jе да расте броj бициклиста и бициклистичке руте су све више у фокусу код европских турисута, коjи много више троше него други туристи коjи рецимо путуjу бродовима, jер не носе превише ствари са собом", каже саговорница Танјуга.

Oна се осврнула и на циљеве зацртане у Стратегиjи развоjа туризма за период од 2016- 2025. коjа jе недавно усвоjена, а основни циљ jе да Србиjа до тада постане конкурентна туристичка дестинациjа и препозната у глобалним размерама.

"Tо jе кључни циљ и подразумева и потпуно одржив развоj туризма у Србиjи", рекла jе Пинџо истучићи да jе туризам jак и важан сектор коjи може да покрене и многе друге ресоре у привреди, као и да утиче на додатно запошљавање великог броjа људи, што директно, што индиректно.

Tакође, предвиђено jе дефинисање туристичких производа коjе земља може да понуди као и 18 кључних дестинациjа коjе ће бити приоритет за развоj и улагање како jавног, тако и приватног сектора.

"Нама jе циљ да створимо услове и амбиjент за то приватни сектор нађе интерес да улаже у туризам. Веруjемо да ћемо у кординациjи са осталим ресорима, али и приватним сектором и цивилним друштвом постићи зацртане циљеве", каже Пинџо.

Према њеним речима, Стратегиjа полази од претпоставке да ће основни инфраструктрни проjекти бити реализовани, да ће у догледно време доћи и до отварања неког мањег аеродрома за потребе туризма посебно кад jе jе Западна Србиjа у питању и боље стављање у функциjу укупног економског али и туристичког развоjа Дунава.

"Tо су основне претпоставке од коjих смо кренули, где смо проjектовали могући раст у наредном 10-огодишњем периоду", рекла jе Пинџо.

Србиjа, истакла jе, има велике потенциjале и за развоj здравственог туризма.

Kако каже, у томе бање нису jедини сегмент, већ ту се рачунаjу и неке друге услуге коjе се могу подвести под здравствени туризам.

"Бањама недостаjе улагање приватног сектора у смештаjне капацитете, додатне атракциjе, боље управљање дестинациjама, промоциjа, и на томе ће се радити у наредном периоду, односно на решавању имовинско - правних односа како би приватни капитал био заинтерсован да инвестира", рекла jе Пинџо.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 25. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом