Регистар деце са сметњама у развоју до краја 2017. године

Мехо Махмутовић је на округлом столу "Кључни изазови у остварењу права особа са аутизмом" рекао да је важно да се направи евиденција колико деце, али и одраслих има аутизам, како би се даље решавали проблеми са којима се суочавају оболели и њихови родитељи.

Нагласио је да значајну улогу у раној дијагностици морају да имају развојна саветовалишта у домовима здравља којих, како каже, нема довољно.

Идеја је, наставља, да највећи број деце прође кроз развојна саветовалишта, да њихови родитељи попуњавају упитнике шта су то код своје деце приметили у раном развоју.

"Најважније је да оживимо развојна саветовалишта где би радиле едуковане особе јер само код ране дијагностике веће су шансе да се направе значајнији кораци у лечењу", каже Махмутовић.

Психијатар Весна Миловановић је истакла да би било добро да се оформи центар за аутизам, установа која би се бавила дијагностиком, лечењем и истраживањем те болести.

Центар би још био место где би се дала прва подршка родитељима на самом успостављању дијагнозе.

"У оквиру центра добро би било да имамо и дневну болницу, психотерапијски рад је важан код те деце", рекла је Миловановићева.

Како каже, значајно би било да се отвори и део за ургентна стања где би се збрињавали адолесценти са аутизмом који у том животном добу пролазе кроз тежак период.

Родитељи оболеле деце указали су представницима Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности, али и представницима Министарства здравља на бројне проблеме са којима се суочавају.

Весна Павловић, која има сина од 37 година са аутизмом, рекла је да обичне лабораторијске анализе не могу да ураде у државним установама, већ их раде у приватној пракси, јер одраслу особу са аутизмом мора да "држи деветоро људи да би им извадили крв".

Слична је проблематика, наставља, и код снимања плућа и обичних гинеколошких прегледа код девојчица.