Тежак пут до увођења ромског језика у службену употребу

Роми су, према попису из 2011. године, друга по броју мањинска заједница у Србији, али њихов језик ни у једној локалној самоуправи није у службеној употреби. Да би то била обавеза, морало би их на територији локалне самоуправе бити бар 15 одсто, али Роми нигде не достижу тај проценат. Канцеларија за људска и мањинска права најављује измене закона, како би се то питање решило на флексибилнији начин.

Да на табли назив школе пише и на ромском језику, још је сан за наставника ромског језика Авдиља Дрмака. Ромима у Беочину недостаје шест одсто да би увођење њиховог језика у службену употребу била обавеза локалне самоуправе. Ипак, неким Ромима у Беочину то и не представља велики проблем.

"Сад ми је свеједно да ли ће бити ромски или неки језик службени. Можемо да причамо и на енглеском, само да се боље живи", наглашава власник стоваришта Шабан Диљај.

Реалност са којом се наставник Авдиљ Дрмаку свакодневно суочава у учионици ипак говори другачије. Ромска деца, каже, све лошије знају матерњи језик. Верује да би се тај тренд прекинуо када би ромски био у службеној употреби.

"Створили бисмо и драмску секцију и фолколорну и све, али с тим добијамо и уопште као обавезу од скупштине општине да финансира то", истиче Дрмаку.

Национални савет Рома је до сада тражио да ромски постане службени језик у Костолцу, где су 19,8 процената становника припадници те мањине. Добили су негативан одговор, уз образложење да такву одлуку не може да донесе градска општина, већ само Град Пожаревац, а на територији града их нема потребних 15 одсто.

Исто покушавају у Војводини. Затражили су помоћ покрајинског премијера.

"Хоће сам војвођански премијер да покрене поступак да афирмативним мерама једноставно уведе у одређеним општинама на територији Војводине ромски језик као службени језик, знајући стварну ситуацију на терену", тврди Витомир Михајловић, председник Националног савета Рома.

С проблемом увођења језика у службену употребу не суочавају се само Роми.

"Предвиђено је да се будућим изменама Закона о правима и слободама националних мањина то питање на један другачији, флексибилнији начин регулише и да просто уважи оно што јесу реалне потребе људи који живе на некој територији", објашњава Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Увођење језика мањинске заједнице није само питање добре воље градова и општина, већ и финансијских могућности. Потребно је запослити људе који ће водити поступке на мањинском језику и превести документа, али и направити нове табле.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом