Жене у Србији раде у кући двоструко више од мушкараца

Директор РЗС Миладин Ковачевић рекао је на представљању публикације "Коришћење времена у Републици Србији 2010. и 2015. године", да, када се говори само о плаћеном послу, мушкарци су у просеку скоро дупло више ангажовани од жена на тим пословима, односно три сата и 46 минута, а жене два сата и четири минуте.

То, сматра директор РЗС, потврђује стереотипе који важе на овим просторима.

Међутим, потпуно је друга слика када се говори о неплаћеном послу, будући да истраживање показује да жене двоструко више раде у кући од мушкараца, и то четири сата и 36 минута према два сата и пет минута.

Без обзира на запослење, послове у кући обављају углавном жене, па за оне које раде те послове то постаје друга смена.

У неплаћеним пословима жене у просеку проведу више од четири и по сати дневно, а мушкарци мало више од два сата, што значи да жене двоструко дуже времена проводе на овим активностима.

Тако жене, у просеку, укупно раде непуних седам, а мушкарци скоро шест сати, с тиме што жене више од две трећине времена проводе на неплаћеним, а мушкарци на плаћеним пословима.

Ковачевић наводи да, када би се рад у домаћинству плаћао по минималној цени сата 2010. године, за жене које раде у домаћинству требало је да се издвоји по 116 евра месечно, а у 2015. по 138 евра, што на годишњем нивоу износи по 1.390 евра, односно по 1.650 евра.

Ако се упореде подаци из 2010. и 2015. године, за тих пет година дошло је до промена у расподели времена током дана на шест активности и код жена, и код мушкараца, а, ради лакшег представљања података, активности су груписане у шест главних група активности: плаћени посао, неплаћени посао, учење, личне потребе, слободно време и остале активности које обухватају неодређене активности и путовања.

Интересантно је да се и код жена и код мушкараца време проведено на плаћеном послу одржало скоро на истом нивоу као пре пет година, али, у просеку, неплаћени рад благо је смањен код оба пола.

Истраживање је показало и да становништво Републике Србије старости од 15 и више година дневно у просеку проведе у некој врсти рада - скоро седам сати, мало мање од пола сата у учењу, највећи део дана - 10,5 сати у личним потребама, а време које је преостало може се назвати слободним временом и у њему проводи шест и по сати.

Публикација "Коришћење времена у Републици Србији 2010. и 2015. године" настала је на основу података добијених из два анкетна истраживања о коришћењу времена, која је РЗС спровео на територији Србије 2010. године и током четири месеца 2015. године.

Истраживање су подржале шведска Агенција за међународну развојну сарадњу и "Статистика Шведске", са којима РЗС сарађује више од 12 година.