Србија напредује на листи најбољих конгресних одредишта

Србија има потенцијала да постане водећа конгресна земља у овом делу Европе. Искуство Србије стечено осамдесетих година и модерни хотелски капацитети, у сарадњи са суседним земљама, сматрају стручњаци, донело би резултате на међународном конгресном тржишту. Највећи део туристичких прихода у свету долази баш из те понуде, само у последњој деценији укупна потрошња на пословним путовањима порасла је за 70 одсто.

Пословни људи најчешће се задржавају три дана у земљи домаћина, одседају у хотелима високе категорије и за то време потроше неколико хиљада евра. Србија све више напредује на листи најбољих конгресних одредишта, али би за даљи развој требало да унапреди инфраструктуру.

"Искрено се надамо да ће Центар "Сава", коначно добити ново одело и да ћемо моћи да дођемо у ситуацију да се такмичимо са великим дестинацијама као што су Париз, Лондон и Будимпешта", наводи Александар Васиљевић, директор Хотела "Фалкенштајнер".

Игор Ковачевић, директор Конгресног бироа Србије истиче да организовање међународних догађаја у дестинацији са собом носи два веома битна ефекта.

"Први је финансијски ефекат за саму дестинацију. Догађај од хиљаду делегата доноси негде око милион евра прихода. Други аспект је можда битнији, јер када ви организујете међународни конгрес у вашој дестинацији, те године је ваша дестинација број један у свету", објашњава Ковачевић.

Ове године Србија је била домаћин 64 међународна конгреса, од тога су 52 одржана у Београду.

"Портал конгресни туризам већ десет година залаже се за обједињење конгресне понуде и за регионалну сарадњу између учесника у конгресном туризму. Имамо преко 230 чланова, подстичемо сарадњу, и трудимо се да догађаји остану у региону", наводи Миона Милић, кооснивач регионалног портала конгресни туризам.

Осим Београда, услове за развој конгресног туризма имају Нови Сад, Суботица, Златибор, Копаоник и Врњачка бања. Захваљујући конгресима, хотелски капацитети су попуњени и ван туристичке сезоне. Слично је и у региону.

"Тај један евро зарађен кроз конгресни туризам је можда вреднији од три евра усред лета", истиче Жарко Радуловић, сувласник компаније "Монтенегтостарс".

Златан Муфтић, директор Конгресног уреда Загреба наводи да више од 60 одсто укупног промета оде на пословни сегмент и на конгресе.

Као добар пример, познаваоци конгресне индустрије често наводе Мађарску која је Будимпешту, за деценију и по, довела на врх европске листе по броју одржаних конгреса, сајмова и других великих манифестација.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.