Свилановић: Промењен процес придруживања за регион

"Европа прво сама себе треба да дефинише", рекао је Свилановић на конференцији "Ребалканизација Западног Балкана", коју су организовали Центар за спољну политику и Фондација "Ханс Зајдел".

Кључни проблеми у региону су, каже, несугласице око назива Македоније, нефункционалност Босне и Херцеговине и нормализација односа Београда и Приштине. 

Специфичност за Србију у преговорима о придруживању огледа се у поглављу 35 које се односи на Косово, каже Свилановић и додаје да ће се тај модел применити и на БиХ када та држава отвори преговоре о чланству са ЕУ.

Свилановић каже да је било доста политичких тензија у региону, али да оне нису утицале на економију, те да државе Западног Балкана треба да искористе процес придруживања за реформу и јачање владавине права чиме, наводи, једно друштво постаје функционална држава.

Наводи да не треба постављати себи датуме за улазак у ЕУ, те да придруживање треба оставити по страни јер је заправо кључан реформски процес у друштвима и државама.

Свилановић каже да очекује да Србија отвори још нека поглавља у преговорима са ЕУ и да је то заслужила, наводећи да је политика придруживања и даље "жива", али да не зна да ли она постоји и у срцима држављана ЕУ.

Говорећи о царинској унији у региону, Свилановић каже да се Савет за регионалну сарадњу води идејом - један регион - једна политика, што значи јединствен инвестициони простор, јединствено тржиште рада и јединствен информативни простор.

Како Западни Балкан може да помогне ЕУ?

Државе Западног Балкана треба да интензивирају дијалог и сарадњу, те да сопственим снагама на путу европских интеграција помогну ЕУ да изађе из бројних криза са којима се суочава, оценили су учесници конференције "(Ре)балканизација Западног Балкана".

Шефица преговарачког тима са ЕУ Тања Мишчевић рекла је да кроз мерила за отварање и затварање преговора свака држава чланица ЕУ оцењује успех земље кандидата за чланство у ЕУ у складу са сопственим интересима, те да се ту јављају билатерални проблеми.

Наводећи да је проблем са ЕУ политика условљавања, Мишчевићева каже да је то политика врло јасних критеријума, али и специфичних услова које је добио регион због дешавања деведестих година 20. века.

Према њеним речима, ЕУ је пропустила прилику да државе Западног Балкана укључи у разговор када је усвајала стратегију безбедносне политике, а то се дешава и сада када се говори о енергетској унији.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић каже да је ЕУ суочена са вишеструким кризама, укључујући Брегзит, те је неопходна њена косолидација, али да још није познато на којим основама ће то бити урађено.

Наводећи да ће 2017. бити година важних одлука за даље функционисање Европе али и света, Јоксимовићева је рекла да се регион Западног Балкана изгубио са радара кључних међународних фактора, са својим нерешеним отвореним питањима и економским проблемима који враћају старе моделе популистичког приступа, те да се вербално регион балканизовао.

Клаус Физингер из Фондације Ханс Зајдл рекао је да дијалог и сарадња у региону морају да се наставе, и то не само због будућег чланство у ЕУ, него због стабилности и мира, као и развоја региона.

Наводећи да Европа прво сама себе треба да дефинише у данашњим околностима, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић каже да је било доста политичких тензија у региону, али да оне нису утицале на економију, те да државе Западног Балкана треба да искористе процес придруживања ЕУ за реформу и јачање владавине права чиме, наводи, једно друштво постаје функционална држава.