Размотрити увођење система алтернативног решавања спорова

“Док је државе, биће и државне својине”, рекла је Кубуровићева на регионалном скупу представника државних правобранилаштава и додала да је на правобранилаштву да на ефикасан начин заштити имовинскоправне интересе државе.

Према њеним речима, процесни путеви за то су углавном једнаки с тим што, зависно од посебности процесних система и области које се уређују различитим ресорским законима, њихова улога углавном незнатно варира од државе до државе.

Нагласила је посебан аспект неопходности унапређења рада правобранилаштва, који је нарочито битан како због процеса европских интеграција, тако и због неопходности смањења прилива предмета у судовима, и чињења судског поступка ефикаснијим.

“Члан 21. Закона о правобранилаштву прописује да Државно правобранилаштво пре покретања поступка пред судом, органом управе или другим надлежним органом, односно у поступку одговора на тужбу, предлог или други акт којим је покренут поступак против заступаног субјекта, треба да разматра могућност споразумног решавања спорног односа, на своју иницијативу или на иницијативу супротне стране”, рекла је Кубуровићева.

Дакле, државно правобранилаштво би требало да примењује алтернативне начине решавања спорова нарочито с обзиром на то да основни стратешки оквир у реформи правосуђа упућује на то, додала је министарка.

Кубуровићева је рекла и да се током правне историје мењао положај правобранилаштва, као органа, како у погледу његове самосталности, тако и погледу његовог односа са извршном влашћу и одговорности њој, тако и у погледу самих односа унутар правобранилаштва.

“Данас су то углавном од органа државне управе издвојени органи, који су, међутим, под снажним утицајем извршне власти, оличене пре свега у влади и министарству правде. Разлог за то треба видети у великом интересу државе да се ефикасно штите њени имовински интереси, јер слаба или недовољна заштита државне имовине слаби државу и отежава јој да врши све своје надлежности”, рекла је министарка.

Отуда, каже Кубуровићева, правобраниоце и заменике правобранилаца најчешће поставља Влада, којој они и одговорају за свој рад, а није немогуће ни да их поставља министар правде или министар финансија, јер, све зависи од блискости коју између извршне власти и правобранилаштва захтева поједини правни поредак.

За регион важно да се окупе државни правобраниоци 

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Оризио рекао је да за регион веома важна идеја да се окупе сви државни правобраниоци, јер, када се размишља о расту, модернизацији, владавини права, то јесте кључни стуб.

Правобраниоци играју пресудну улогу у правосудним системима, рекао је Оризио и додао да та нова вредност, која долази од размене искустава, посебна је вредност, а може да отвори и иновативне путеве промовисања јавног интереса.

“Уопштено гледајући, јасно је да је рад државних правобранилаштава од највеће важности за унапређење ефикасности правосудног система, обезбеђивања правне сигураности, осигурања доступности правде и за побољшање поверења јавности у правосуђе”, истакао је Оризио.

Државни правобранилац Србије Оливера Станимировић рекла је да Правобранилаштво у свакодневном раду примењује око 500 закона и других прописа, а само претходне године приступило је на око 45.000 рочишта и обрадило око 300.000 предмета.

Те бројке, каже Станимировић, за Правобранилаштво представљају велики професионални изазов и да, сагледавајући значај положаја и одговорности, сматра да се од њега очекује да у раду поступа са високим нивоом пажње и савесности и да се стално усавршава.

Дводневно окупљање Правобранилаштава региона, које заједнички организују Мисија ОЕБС-а и Државно правобранилаштво Србије има за циљ да унапреди рад тих државних органа и њихових заступника који пред домаћим и страним судовима штите интересе својих земаља, а поред домаћина, правобранилаца Србије, били су присутни и представници Правобранилаштава Словеније, Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније.