Како са мигрантима који дуже остају у Србији?

Заштитник грађана Саша Јанковић рекао је да се огромна већина миграната понашала тако да заслужују наше поштовање, али и да је држава Србија имала чист образ у тој ситуацији, док су представници међународних организација похвалили коммплетан однос Србије у мигрантској кризи.

Јанковић је навео да ће у наредном периоду, а с обзиром на дуже задржавање избеглица у Србији, влада, контролни органи, међународне организације, НВО, морати још боље да сарађују, како би ситуацију која ће тек да се развије предупредили у смислу најлошијег што може да се деси.

Каже да је и даље чврсто уверен да огромна већина избеглица апсолутно сарађује са властима Србије и понаша се на изузетно коректан и конструктиван начин према Србији, која је, сматра, такође до сада имала чист образ у односу на њих.

Како би се избегло да било какви инциденти поремете тај однос, каже заштитник грађана, Србија још једном мора да понуди јасне оквире, институције, програме, решења и не може се оставити сваком појединцу на вољу како ће у датим условима да се понаша.

"Има их од професора универзитета, музичара, уметника, па до људи са много нижим социјалним статусом. Право је чудо што је ових инцидената било тако мало и ти људи су завредели наше поштовање због тога, али истовремено и државни органи Србије који се старају да тога не буде", сматра Јанковић.

Стална координаторка УН Ирена Војачкова Солорано рекла је да се већина тих људи јесте пријавила и одлучила да буде део система, те су на основу тога и прешли у центре којима управља држава.

"Такође, базирајући се на српском праву и преузетим међународним обавезама, Србија је дужна и мора пружити хуманитарну помоћ могућност свима који изразе намеру и желе да поднесу захтев за азил у Србији", рекла је Солорано и додала да се треба усредсредити на могућност да се омогући да у азил дођу сви који то желе и да се обезбеди хуманитарна помоћ свима којима је потребна.

Шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице у Србији Ханс Фридрих Шодер такође је рекао да већина њих хоће и да је изразила жељу да уђе у систем, те да је потребно поверење, информације и да мигранте треба уверити да могу да буду део система, да неће бити протерани, да ће имати приступ институцији азила.

"Неки су рекли да ће се, уколико ускратимо помоћ људима који се налазе на отвореном, склонити и отићи у центре. Од краја октобра, престала је да се пружа помоћ људима који се налазе на отвореном. Као што видимо, они су и даље ту, није их то спречило", рекао је Шодер.

Додао је и да је почетком месеца УНХЦР понудио помоћ влади и државним органима у саветовању избеглица и људи на отвореном да уколико оду у центре, да неће бити затварани, протерани, да ће добити све услуге које могу да добију и понудили су помоћ да се људи превезу.

Округли сто организовала је Канцеларија Заштитника грађана у сарадњи са УН, у оквиру пројекта "Људска права миграната и избеглица: Србија и балканска рута - Националне институције за заштиту људских права и међународноправне активности".