Ко ће уз мере запошљавања следеће године наћи посао?

Празни шалтери – слика која се ретко виђа у Националној служби за запошљавање. Нажалост, само пред крај радног времена. И даље, сваки пети радно способан нема посао. Шта ће променити мере запошљавања?

"Очекујемо да ће наредне године више од 131.000 незапослених лица проћи кроз ове мере и да ће више од 40.000 људи трајно наћи запослење", каже Срђан Андријанић из Националне службе за запошљавање.

Приоритет су млади, деца без родитељског старања, жртве трговине људима и породичног насиља, вишкови запослених. Ако их упосле, послодавцима следи подстицај.

"Имаће право на део зараде који је њима намењен и заснива са њима радни однос у трајању од шест месеци, али ће бити у обавези и да их задржи након тог периода још шест месеци у радном односу", објашњава Андријанић.

За то, држава ће идуће године издвојити 2,8 милијарди динара и још пола милијарде за инвалиде. Послодавци поздрављају, али прижељкују и друге олакшице.

"Годинама очекујемо да се смање парафискални намети, који су бројни и врло различити у појединим општинама и, с друге стране, да се изједначи плаћање комуналних услуга и да буде то иста цена за грађане као и за привреду. Тако да, на било који начин када се у финансијском смислу помогне привреди, она ће у наредним годинама то сигурно вратити и кроз веће запошљавање", истиче Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

Виде ли економисти дугорочније ефекте таквих мера?

"Прва је да се младима даје шанса да покажу своје квалитете, таленте, упорност, приврженост послу и они који се у томе искажу најчешће и задрже посао. Та мера је важна и зато што те младе људе демотивише да оду у иностранство", каже економиста Горан Николић.

Осим послодавцима, буџетске паре намењене су и онима који желе да започну сопствени посао. До њих могу преко јавног конкурса који се расписује од почетка 2017. Расписују их Национална служба за запошљавање и Покрајински секретаријат за запошљавање.