Славска трпеза се из куће сели у кафане

У току је сезона слава, српског нематеријалног културног добра, уврштеног на Унескову листу културне баштине. Иако је на тој листи због традиционалних обичаја, њено обележавање се у последње време мења. Све чешће домаћини госте дочекују у ресторанима и кафанама.

Петнаест врста колача, главно јело, жито – скоро све је спремно и пре славе. Традиционално спремање у породици Станковић почиње и много раније.

"Од 10 до 15 дана, с тим што једна недеља иде на спремање куће, а друга на припрему хране", каже Ивана Станковић и наводи да се радује припреми и дочеку гостију и проводу који следи.

А провод за славу гарантују и београдски ресторани. И они увелико припремају, јер кажу да за свако црвено слово има клијената. Док се једни само информишу, други већ традиционално резервишу.

"Имамо понуде за различите захтеве, у то улази и таква врста менија да је неко алергичан, макробиотичар, неко има проблем са глутеном", каже Бошко Ловчанин, менаџер ресторана "Два јелена".

Познато је да у Србији сваки крај славу слави другачије. Али и цене нису исте од ресторана до ресторана. Крећу од 1.200 динара па до 5.000 по особи. У неким ресторанима бира се посебна, интимнија сала. Сагласни су менаџери да је све ствар договора са домаћином.

"Често спремамо славе, број гостију иде до 50 и то траје прилично дуго. Чешће иде мрсни мени, али кад је пост спрема се посно, риба, пребранац, чорба", каже Драгослав Умљеновић, кувар у ресторану "Стара српска кућа".

Док број гостију и славска трпеза варирају, свака слава у ресторану има заједнички именитељ.

"Попови долазе као гости, а у функцији за сада нисмо имали то искуство да се неки ритуал обавља овде. Они то обаве у цркви, код куће, а овде дођу да прославе", каже Бошко Ловчанин.

И домаћини то углавном раде из практичних разлога - не поклапа се број квадрата са бројем гостију или комшије бране гласну музику.

Етнолози на те мотиве додају и прославе као статусни симбол и рационализацију времена.

"Не прети ново доба да се крсна слава угрози и да се традиционални модел славе угрози, јер они који су то преносили с колена на колено, они ће то и даље упражњавати, за разлику од оних који су то прихватили да би се показали у својој микро - макро средини", указује Весна Марјановић, етнолог и антрополог.

А има и оних који су нашли златну средину. Њима право из кухиње ресторана све стиже на славску трпезу. Некима није непознато да у ту сврху унајме и конобара.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.