Уницеф: Права милиона деце крше се сваки дан

Скоро 50 милиона деце је расељено из својих домова, 250 милиона деце живи у земљама које су погођене сукобима, а скоро 385 милиона деце живи у екстремном сиромаштву, само су неки од података које је саопштио Уницеф. Светски дан детета се обележава данас.

"Док сукоби, кризе и огромно сиромаштво доводе животе и будућности милиона деце у опасност, сада је хитније него икада да се заштите права деце - а то је и кључна ствар за изградњу јачих и стабилнијих друштава", рекао је директор Уницефа у Србији Мишел Сен-Лот.

"Морамо да зауставимо кршења права тако што ћемо уложити више напора да допремо до најугроженије деце, или ћемо платити цену у споријем расту, већој неједнакости и мањој стабилности", додао је он.

Бивша Југославија је била међу првим земљама које су потписале и ратификовале Конвенцију 1990. године, а Република Србија је по основу сукцесије преузела на себе све обавезе које проистичу из исте подсећа се у саопштењу Уницефа.

Конвенција о правима детета је уговор о људским правима који је најбрже и најшире ратификован у свету, и у њој су наведени основни, универзални стандарди за здраво, безбедно, пристојно детињство за свако људско биће.

Од ратификације, а упркос тешкоћама са којима се суочавала у последње две и по деценије, Србија је успела да значајан број одредби из Конвенције о правима детета преведе у праксу, ослањајући се на постојећу инфраструктуру услуга и професионалаца у областима социјалне заштите, образовања и здравствене заштите који су доступни већини деце у Србији, констатује се у саопштењу.

Како се наводи, упркос постигнутом напретку, у Србији и даље постоје значајне препреке које треба да се савладају да би свако дете могло да ужива своја права, да расте и развије се до својих пуних потенцијала.

И даље постоји недовољна имплементација законских решења у пракси, услуге заштите нису доступне за сву децу, распрострањени су дискриминаторни ставови према деци која не припадају већинском становништву, још увек је недовољно развијено и оснажено цивилно друштву, и имамо недостатак механизма координације између министарстава на националном нивоу и институција на локалном нивоу.

Како се наводи у Србији су сиромаштвом највише погођена деца и породице са више од двоје деце, 30 одсто њих је у ризику од сиромаштва.

Дошло је и до погоршања ухрањености најсиромашније деце: 14 одсто заостаје у расту, док је 10 одсто деце млађе од 5 година из ромских насеља потхрањено. Само половина најсиромашније деце узраста од 6 -23 месеца добија најмање два млечна оброка дневно.

Стопа смртности одојчади у ромским насељима скоро је двоструко већа у односу на национални просек, наводе у Уницефу.

Наводи се такође да тек половина деце у Србији похађа неку врсту програма учења у раном детињству - само девет одсто најсиромашније деце и шест одсто деце из ромских насеља узраста од три до пет година иде у вртић, у односу на 82 одсто деце из најбогатијих домаћинстава.

Такође се наводи, да се једно од четворо деце млађе од две године физички кажњава, а скоро 40 одсто деце узраста од 10 - 14 година изложено је насилним методама дисциплиновања код куће.

Још увек је широко распрострањено веровање (52 одсто становништва) да је за децу са физичким или сензорним сметњама у развоју и инвалидидтетом боље да иду у специјалне школе, док 68 одсто исто мисли за децу с интелектуалним сметњама.

У саопштењу се наводи и да упркос израженом напретку за децу на глобалном нивоу током протеклих деценија, скоро шест милиона деце умире сваке године од узрока који се могу спречити - а два пута је већа вероватноћа да ће деца из сиромашних домаћинстава умрети пре свог петог рођендана у поређењу са децом из богатијих породица.

Скоро 50 милиона деце је расељено из својих домова - 28 милиона њих због сукоба.

Деца која су заробљена у областима које су под опсадом - између осталог у Сирији, Ираку и северној Нигерији, под већим су ризиком да ће се њихова права кршити, јер су њихове школе, болнице и домови нападнути.

У свету преко 250 милиона деце живи у земљама које су погођене сукобима, а скоро 385 милиона деце живи у екстремном сиромаштву, а више од једне четвртине од милијарду деце школског узраста не учи.

Скоро 300 милиона деце живи у областима са највишим нивоима токсичног загађења ваздуха - шест или више пута већим од међународних норми, наводи се у саопштењу.