Културне дипломате – трошак или инвестиција?

Уместо успеха економских дипломата распоређених у 25 земаља, чешће се бројао потрошени новац. Да то неће бити случај са културним дипломатама, тврди ресорни министар. Реч је, каже, о малом броју људи који ће радити важан и мерљив посао.

"Персонална решења су једна ствар о којој се мора мислити, али морамо прво да створимо финансијске и инфраструктурне предуслове да бисмо такве центре отварали. И бићемо у прилици, ако се то деси, да врло квалитетне и способне људе пошаљемо тамо", каже министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Још се прави рачуница.

"У овом тренутку не постоји рачуница јер цене варирају. Цене закупа, изнајмљивања или куповине пословног простора, зависе од локација. Сви ови градови нису јефтини, али није реч о грубом тржишном пословању", напомиње Вукосављевић.

Културни дипломата представљаће достигнућа Србије, културно наслеђе и савремено стваралаштво.

"Имамо велике уметнике који живе, раде и презентују нас у Европи и свету. Пре свега сликари, генерације у Паризу, сада имамо младе уметнике који живе у Берлину. У сваком случају је потребно то повећати, никада није довољно. То је и најбољи начин да се повежете са светом", сматра Гордана Гонцић из Културног центра Београда.

У повезивању ваља искористити туђа искуства, сматрају они који познају културну дипломатију.

"Мислим да нама не требају зграде, простори, људи који ће се административно бавити, потребни су људи који ће реализовати програме у тим местима", истиче министар.

"Културна дипломатија је веома значајна. Она треба поново да нас позиционира у свету, да промени имиџ Србије у свету као земље трабл мејкера у земљу која је креативна, у земљу која је вољна да сарађује и оно што се постигне културном диломатијом није финансијски мерљиво, али је културолошки изузетно мерљиво", каже културолог Милена Драгичевић Шешић.

У ресорном министарству тврде да ће културне дипломате бити много јефтиније од било ког дипломатског представништва.