Да ли је регион на мети тероризма?

Марија Ђорић из Института за политичке студије рекла је, у емисији "Окружење", која је емитована јуче на РТС-у, да тероризму погодује криза система вредности.

Ђорићева истиче да је узроке теоризима врло тешко објаснити једнострано и да је савремени тероризам, пре свега се мисли на исламистички фундирани тероризма, рекација на кризу система вредности.

"Криза друштвена, економска и политичка погодује за било који тероризам. То је једна реакција на неправду. Сваки човек другачије реагује на неправду. То је реакција на недостатак нечега. Ако живите у свету у којем не можете да остварите права и да будете равноправни грађани...Све је кренуло шездесетих година након арпско - израелских сукоба", навела је Ђорић.

Она каже да је тероризам наша прошлост, али и садашњост и нажалост биће и наша будућност, јер не постоји јединствен и светски одговор на проблем тероризма, па не постоји ни јединствена стратегија за тероризам.

Новинар и публициста Златко Диздаревић је рекао да је тероризам почео пре 11. септембра 2001. године.

"Талибани су организовани програмски, плански и финансијски на сваки могући начин да би као терористичке снаге у Авганистану решавали присуство СССР - а у то време тамо", навео је Диздаревић, подсетивши да је Збигњев Бжежински рекао да је цела оперција смишљена да би се СССР-у убацило у крило "њихов Вијетнам" који они неће моћи да поднесу и "да се заврши прича са том државом".

"На питање Бжежинском - да ли сте произвели тероризам, он је тада одговорио цинично - неколико лудих терористичких муслимана као резултат те целе приче нису ништа у односу на чињеницу да је срушен СССР", додао је Диздаревић.

Диздаревић констатује да је по завршетку операције у Авганистану остала Ал Каида односно наоружани Талибани, које су организовали у класичну терористичку организацију и послали на њено чело саудијског принца Осаму Бин Ладена.

"До 11. септембра 2001. имате низ организованих терористичких операција. Знам да је Запад употребљавао тероризам и употребљава га и данас у Сирији, као и Саудијска Арабија и Турска и индиректно и Израел, као метод у остваривању њихових интереса који су тамо веома битни", истиче Диздаревић.

Истакао је да је очигледно да БиХ многи на Западу перципирају као место високог ризика.

"Првенствено зато што је око половина становника у БиХ бошњачке, а то се чита муслиманске провенијенције, мада то нису исте ствари. Знам пуно дипломата и пуно новинара који долазе у БиХ, чак искључиво уверени да ће ту наићи на легло тероризма у Европи, али неће то из политичке пристојности да кажу, али то је мантра која виси над БиХ", рекао је Диздаревић.

Притом се мисли да је ствар са тероризимом у БиХ битно другачија од онога како се перципира.

"Није у питању само пар стотина људи који су свесно или несвесно на путањи тероризма већ је реч о једном приклањању укупне БиХ једном простору који је остављен празан после завршетка рата, а који је омогућио да се у БиХ са разних страна инфилтрира много што шта", рекао је Диздаревић.

Магистар политичких наука Арјан Дирмиши је рекао да је тероризам инструмент да се оствари политички циљ.

"Тероризам је само један инструмент како би се испунио неки политички циљ, а основу тероризма можемо наћи у друштвеном, политичком и економском незадовољству одређених група, које у специфичним случајевима, онако како смо то доживели на почетку 20. века, јачањем комунистичке идеологије, а која је наставила као рекација на тадашњи светски предак... Тако сада имамо реакцију једне фундаменталистичке и исламистичке идеологије, која тероризам користи као средство", рекао је Дирмиши.

Према његовим речима, неопходно је било да прође цео један век да комунистичка идеологија закедно са Совјетским савезом престане да постоји.

Сматра да постоји један сличан феномен, овог пута са радикалном исламистичком иделогијом.

"Због тога је потребно доста времена за решавање ове појаве, а државе су неприпремљене да се супротставе проблемима, који проистичу из идеологија", додао је Дирмиши.

НВО активиста Суад Мисини је рекао да терористичке акције карактерише ширење страха.

"Те догађаје не посматрам као напад на вредности иако се тако може приказати. Оно што каракатерише терористичке акције је између осталог и ширење страха, немоћ да се једна страна супротстави на равноправном нивоу другој страни, што доводи до избора оваквих улога разних појединаца и малих група које ће протрести западну цивилизацију", рекао је Мисини.

Како каже, угрожени су становници који су у датим моментима жртве недискриминативног насиља, али за саме цивилизације не можемо рећи да су угрожене, јер су и оне део проблема.

"Оне су вероватно израчунале који је степен ризика и дефинисале ниво до којег оне могу да дозволе да буду рањиве", додао је Мисини.