Информатика посвађала наставнике физичког и министарство

Председник Удружења педагога физичке културе Београда Горан Петровић каже да нема ништа против да се информатика уведе као обавезан предмет, али никако уместо изабраног спорта.

Сагласан је са оценом Министарства да изабрани спорт није испунио очекивања и каже да је удружење које води покренуло иницијативу да се изабрани спорт "врати тамо где је припадао, а то је да се претвори у редован час физичког васпитања".

"Идеја је да ученици у основној школи имају три обавезна часа физичког васпитања и две школске спортске секције у данима када немају редован час физичког. Таквом свеобухватном реформом омогућићемо да свако дете дневно има по 45 минута организованих физичких активности", рекао је Петровић Танјугу.

Како каже, увођење информатике уместо изабраног спорта захтева реакцију шире јавности, а не само наставника физичког васпитања, јер је данас свако четврто дете гојазно, има неки деформитет кичме или равна стопала.

"Молим министра да нам одговори да ли је то у интересу детета? Шта ће бити са наставом физичког васпитања, да ли се тај час укида", пита се Петровић.

Министар просвете Младен Шарчевић најавио је да ће информатика од наредне школскле године бити уведена као обавезни предмет у основне школе уместо изабраног спорта, јер се мора водити рачуна о оптерећењу ученика.

Шарчевић је раније најавио да ће уз два обавезна часа физичког васпитања бити уведене спортске активности три пута недељно од по пола школског часа, и то у данима када нема обавезног предмета физичко васпитање, тако да ће се деца свакодневно бавити спортом.

Таквом организацијом, рекао је Шарчевић, спорт и физичко ће бити на добитку.

Законом о основној школи јасно је дефинисано колико максимално часова недељно могу да имају основци нижих и виших разреда, те да би се увео нови предмет неки од постојећих предмета морао би да се избаци.

Први на удару нашли су се обавезни изборни предмети – други страни језик, веронаука или грађанско васпитање, изабрани спорт.

Бивши министар просвете Срђан Вербић у покушају изналажења решења предложио је да се веронаука и грађанско васпитање уче четири године а не 12, али његов предлог није наишао на одобравање у јавности.

Члан Националног просветног савета Александар Бауцал решење види у тематској настави, обједињавањем више предмета.

"Информатика је потребна. Ђаци треба да почну да улазе у тај свет од најранијег узраста, посебно она деца која код куће немају рачунар. Са друге стране, и физички развој је битан", рекао је Бауцал Танјугу.

Треба, наставља Бауцал, дефинисати стандарде и исходе шта деца треба да знају и развију током основног образовања, а затим кроз тематску наставу објединити више предмета.

Председник Националног просветног савета Александар Липковски залаже се за повећање броја часова недељно.

Недавно је рекао Танјугу да је Закон о основној школи лош, а не наставни план и програм, те да га треба мењати и повећати број часова са 25 на 28 недељно.