Кад парк постане психолошки кутак мигрантима

Замислите да вам је место на ком спавате потопила киша. Иако је све хладније, избеглица и даље има у парку код Економског факултета. Ту су заглављени већ неколико недеља, и почињу да губе стрпљење. Инцидената је све више.

Последњи инцидент догодио се у улици Гаврила Принципа, када су се двојица миграната изболи ножем. И није први овакве врсте, а дешавали су се у градовима где има избегличких центара. Било је и пљачки, чак и покушај силовања. Постоји ли начин да се ови инциденти некако спрече?

У томе помажу људи као што је Јана Стојановић. Она је психолог, а парк је њена канцеларија. Са избеглицама разговара о свему кроз шта су прошли, и о ономе што их у овој ситуацији највише мучи.

Спавају на отвореном, без зимске гардеробе и редовних оброка. Зато, каже Јана, све им мање треба да се пред њом отворе и расплачу.

Јана истиче да је са културолшке стране специфично и необично за мушкарце који долазе из конзервативних средина - Авганистана, Ирака, Пакистана, да се расплачу пред женом.

Иако пред камером не делују тако, осећају се све депресивније, беспомоћније, губе наду и повлаче се у себе.

Јана каже и да се све чешће се жале да су третирани као пси. Зато је неопходно показати емпатију и пружити психолошку подршку.

"Како би били стрпљивији, мирнији, да не би били толико исфрустрирани, да не би долазило до пуцања до каквих је долазило и до каквих ће долазити јер је ситуација све тежа, и самим тим и њихово психичко стање је све теже", објашњава Јана.

"Ја сам јак човек, не плачем, морам се изборити са овим стварима. Такав је живот", каже Асеф.
Неки би рекли да ово не личи на живот. Док им је егзистенција угрожена, а напољу постаје све хладније - психолошка подршка може да помогне, али не и да реши избегличке проблеме. Па ни да спречи инциденте.