Да ли кредити запосленима у судовима утичу на пресуде?

На огласној табли суда, поред распореда суђења, нашла се и понуда једне банке запосленима да код њих узму кредит. Реч је о Другом и Трећем основном и Врховном касационом суду, који су са том банком склопили уговор.

Оглас би можда прошао непримећено да није реч о банци у којој је између 2.000 и 3.000 грађана задужено у швајцарским францима, а управо Врховни касациони суд треба да да мишљење има ли основа за раскид уговора задужених и банака због промене курса од дана задужења до данас.

"У најмању руку је чудно да суд, судови у којима има велики број предмета који се воде против те банке, потписује уговор са дотичном банком о повољнијем кредитирању судија. Из угла банке то можда и није чудно, јер су судије грађани са добрим примањима, али из угла корисника кредита је у најмању руку чудно", каже Дејан Гавриловић из Удружења задужених у швајцарским францима "Ефектива".

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић каже да запослени имају могућност да подигну кредит у скраћеном поступку и да су то су краткорочни кредити на 24 или 36 месеци.

"Ту нема никаквог сукоба интереса, и судија и запослени имају право да подигну кредит", наводи Милојевић.

Грађани могу да траже изузеће судије уколико сазнају да се задужио у дотичној банци.

"Судија не сме да буде ни на који начин повезан са предметом на било који начин", каже Милојевић.

Став Врховног касационог суда неопходан је како би помогао судовима нижег степена у одлучивању. Јер је, на пример, Апелациони суд у Новом Саду донео две контрадикторне пресуде када је реч о задуженима у швајцарским францима. Једном је уговор са банком раскинут због промењених околности, другом одбијен такав захтев.

"Уз мишљење Врховног касационог суда, више изненађења не би било", каже Дејан Гавриловић.

НБС је предложила четири модела конвертовања кредита у францима. Ипак, дужници се масовно одлучују на групне тужбе, јер им је рата од момента задуживања до данас и три пута већа.