Усвајање деце са здравственим проблемима – више од љубави

Можда сте већ упознали Уну. Остављена на рођењу, три године живела је у дому. Није ходала, нити умела сама да једе када је стигла у хранитељску породицу. Али привремена адреса постала је стална. Уна је усвојена, пише прва слова, о њој брину и брат и сестра.

"Ова врста материнства је још много јача, кад се неко радује неким малим стварима, када се борите за њега. Мени ништа није тешко око ње, она ме чини срећном. И није ми тешко да јој сто пута поновим, имамо довољно љубави и стрпљења за њу", каже Силвана Веселиновић.

Унину судбину - не дели много малишана који детињство проводе под кровом у Звечанској. 2007. усвојено је 59-оро деце из тог дома али тај број сваке године пада. У последњих десет месеци тек двоје деце имало је среће да нађе породицу - једно од њих у иностранству.

"Увек једно десетак деце може отићи на усвојење. На годишњем нивоу одлази петоро до осморо деце, зависи од године до године, с тим што у Звечанској тренутно бораве деца с тежим и тешким сметњама у развоју", каже директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине из Звечанске Зоран Милачић.

Али чак и када дете има мале тешкоће, то за усвојитеље може да буде велика препрека, одустану и пре него што покушају.

"Потенцијални усвојитељи желе дете што нижег календарског узраста, желе дете које нема одређених здравствених проблема, развојних проблема или неких хендикепа. И углавном су те жеље исказане, а када погледамо ону децу која испуњавају општу подобност, видећемо да мали број деце испуњава те карактеристике", каже Драган Вулевић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Када би се уклопили у ту листу жеља - у нову породицу могло би одмах 190-оро деце. Али тек 94-оро је усвојено од почетка године. Чак стотину мање него 2014. Узрок није спора процедура, тврде у Министарству, јер прва фаза утврђивања опште подобности усвојитеља траје два до три месеца.

"Тај други део поступка изазива стрепњу код усвојитеља, избор потенцијалног усвојитеља за конкретно дете може да траје месец, два, а поједини усвојитељи могу да не остваре своју жељу за родитељством", каже Вулевић.

У Звечанској кажу кроз разне програме подршке од дневног боравка до породичног сарадника подржавају биолошку породицу, али и усвојитеље да лакше прихвате децу са тешкоћама у развоју.

"Тај део недовољне подршке је један од елемената, сигурно онемогућава да се већи бр. породица јави са жељом да прихвати децу са сметњама у развоју, али треба имати у виду менталитет који важи за ове просторе, фаворизују се деца са добрим здравственим стањем и не постоји толерантност на различитост", каже Милачић.

Помогло би мало алтруизма и храбрости. То чини се неретко имају парови из иностранства - граница се не повлачи због, здравствених проблема или тешкоћа у развоју.