Стручњаци о насиљу: Број бруталних убистава у порасту

Саговорници Танјуга оцењују такође да је то показатељ да је "фитиљ стрпљења и толеранције у Србији догорео".

Координаторка Саветовалишта против насиља у породици Весна Станојевић подсећа да је од почетка године убијено 25 жена и троје деце, те да бројност жртава у последњих неколико дана говори да Србија има велики проблем са породичним насиљем.

''Мислим да су убиства бруталнија, тежа и да се дешавају на најгори могући начин који се иначе помиње у извешатајима и наукама које се тиме баве'', рекла је Станојевићева.

О бруталности говори и то што је девет од 25 жена убијено ватреним оружјем, док су остале убијене на најгори могући начин - секирама, ножевима, пребијањем.

Психијатар Милан Милић каже да је повећан број бруталних убистава последица немаштине и кризе која предуго траје у Србији, те да не можемо бесконачно бити "адаптабилни".

"Ми нисмо Узбекистан или Монголија, већ смо на прагу Европе која одавно живи лепо. Сувише нам је то близу да бисмо могли да живимо у миру са неким немањима, фрустрацијама за све оно што нама треба. Тај праг Европе је оно што нас чини немирним, са много страхова, беса", рекао је Милић.

Људи, примећује, често не препознају да имају ментални проблем, породица некада не види, неће или не сме да се укључи, околина такође. За оне који су лечени у прихијатријским установама здравствени систем нема довољно развијену мрежу како би их пратио.

"Треба да постоје центри за ментално здравље који би радили неку врсту патронаже и контроле пацијената који су лечени, а све у договору са социјалним службама", сматра Милић.

Појашњава да лечени пацијенти обично остају препуштени сами себи или најужој породици, која је неретко дисфункционална, те би друштво могло много више да иде ка потенцијалним ризико факторима, од праћења лечених пацијената до бољег приступа некој врсти помоћи.

"Требало би вратити психијатре у домове здравља, који су укинути. Такође, све службе које долазе после лечења морају да буду ефикасне - суд, полиција, социјалне службе", наглашава Милић и додаје да је ментално здравље у Србији запостављено и да треба тек да дођемо до тог нивоа да буде подједнако важно као и физичко здравље.

"Изједначавање менталног и физичког здравља се догодило у развијеним земљама. У шали кажемо да сваки Американац има свог психијатра. Ми тај ниво нисмо достигли. Код нас су још увек психијатрија и ментално здравље на крају", закључио је Милић.