Термалне воде – неискоришћено мачванско богатство

Општина Богатић у Мачви, са седам бушотина термоминералне воде температуре од 50 до 80 степени, једна је од 10 у Србији која не користи те природне могућности. После три и по деценије од првих истраживања, један привредник направио је спортско-рекреативни центар, а општина конкурисала за први пројекат који ће финансирати европски фондови.

Да би направио овај велелепни комплекс, Београђанин Љубиша Драговић, купио је у Богатићу од више власника 20 хектара пољопривредног земљишта. Без кредита и помоћи државе, за неколико година, изградио је комплетну инфраструктуру, прибавио дозволе, завршио истраживање и бушотину.

Уз проточни базен са термоминералном водом, сада гради првих 30 од укупно стотину апартмана у радосним бојама, за које се већ распитују инострани гости.

"Пројекат који треба да траје захтева много улагања, времена и труда, али смо изузетно задовољни постигнутим с обзиром на то да је до сада овуда прошло више десетина хиљада гостију", каже власник "Термалне ривијере" Љубиша Драговић.

За бушотине топле, лековите воде чуло се и у региону. Ружица Милићевић из Републике Српске једном седмично долази у Богатић по воду, коју користи за пиће и купање.

"Ја имам проблем с коленом и када се овде окупам, никакве медикаменте не пијем, једино мало вежбам, мада колико је видим, овде нико ништа није уложио", каже Ружица Милићевић из Кисељака.

После низа година, у сарадњи са Министарством енергетике, општина Богатић започела је процедуру за пројекат коришћења геотермалне воде за даљинско грејање 13 јавних установа, вредан 2,7 милиона евра, који ће се финансирати из европских фондова.

"Ја се надам да ћемо већ 2018. годину дочекати са даљинским грејањем на геотермалну енергију, јер је обновљиви извор енергије", истиче председник Оштине Богатић Ненад Бесеровац.

Свакога дана, термалне воде у Мачви изнесу енергију која се може поредити са сагоревањем 63 тоне течног горива. Зато Мачвани планирају да примене такозвани прстенасти систем даљинског грејања по узору на Сегедин, који применом термалне воде за грејање уштеди око пола милиона евра годишње.

За ово природно благо, интересовали су се бројни страни инвеститори, посебно за земљиште за пластеничку производњу. Пројекте међутим коче бирократске процедуре, тј. гаранције надлежних институција да парцеле неће бити у процесу реституције.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом