Ненадић: Недовољан напредак у спречавању сукоба интереса

"Из свих тих разлога верујем да је потребно да се много озбиљније приступи овој теми и зато смо дали препоруке шта би то требало урадити и које прописе променити", каже за Танјуг програмски директор "Танспарентност Србија" Немања Ненадић и додаје да постоје одређене ствари које упадају у очи, попут тога да су мењани стратешки акти.

Како каже, измењени су, међутим, тако да је смањен обухват - уместо планиране активности да се уреди сукоб интереса на јединствен начин код свих запослених у јавном сектору, добили смо план који искључује практично добар део тих запослених и фокусира се само на службенике у републичкој, покрајинској и локалној администрацији, а нема на пример људи који раде у установама културе, здравства, школства, из јавних предузећа и тако даље.

До сада, како је рекао, није било политичке воље у довољној мери, а ни светс код носилаца одлука о том проблему није јака, јер, генерално гледано, то питање се не разматра довољно пажљиво.

"Често се меша сукоб интереса са вршењем више јавних функција и тако неким појавама које су ту негде повезане, али није то исто, а премало се пажње обраћа питању одлучивања у конкретним ситуацијама. Дакле, далеко смо од тога да можемо да кажемо да је контрола ефикасна", каже Ненадић.

Према његовим речима, сукоб интереса није сам по себи ни преступ ни злочин, а јесте, уколико се не разреши како треба у јавном интересу и истиче да је то ситуација која је опасна и из које могу да проистекну злоупотребе.

"Због тога се питању сукоба интереса, како спречавању, тако и решавању, посвећује доста пажње и у европским интеграцијама, и то је једна од тачака у оквиру акционог плана за поглавље 23 европских интеграција и једноставно се тражи од нас и да побољшамо прописе и да имамо институције које ће те прописе да примењују, али и да се такође ради са функционерима и јавношћу и да се објасни значење појма", рекао је Ненадић.

Наводи и да, ако се погледа уназад неколико година, од како су почели да се примењују стратешки акти, може се рећи да активности из њих нису спроведене, чак ни према ономе што је написано у тим акционим плановима и зато још увек нема неког битнијег помака.

Каже и да ће врло брзо бити донет нови закон о Агенцији за борбу против корупције, који би требало да реши неке проблеме који су уочени у пракси, нарочито када је реч о контроли имовине функционера, пријављивању њихових интереса.

Тај закон је, додаје, свакако најважнији, али он није једини, треба обратити пажњу и на прописе о државним службеницима, на поједине јавне набавке, или на неке посебне професије, попут полиције, где такође постоје правила о сукобу интереса и генерално, када је реч о државним службеницима, проблем јесте то што нема неког адекватног праћења шта се дешава, да ли се правила уопште примењују, као и да нема никаквог кажњавања.

"Ствари стоје тек нешто мало боље када је реч о функционерима, зато што Агенција ипак може да постигне да провери извештаје о имовини неколико стотина фунцкионера годишње, да покрене неке поступке у случају сумње да је постојао сукоб интереса који није разрешен, али то су бројке које се крећу мање од један одсто укупног броја функционера", рекао је Ненадић.

Додао је да ће коалиција "ПрЕУговор", која окупља седам организација цивилног друштва, међу којима и његову Транспарентност, 27. октобра представити цео извештај о праћењу напретка у области спречавања и решавања сукоба интереса код јавних функционера и јавних службеника у Србији.