Мигранти све чешће жртве трговаца људима

Од почетка мигрантске кризе, сумња се да су све чешће жртве трговаца људима и мигранти који до Европске уније путују и преко наше земље.

Због тога што често путују сами, без докумената, на путу остају без новца и заштите, мигранти су лак плен трговаца људима.

Од почетка године у Србији су пријављена 34 случаја. Ипак, ниједна жртва није идентификована.

Директорка Центра за заштиту жртава трговине људима Сања Кљајић каже да за 13 људи постоји огроман ризик да ће постати жртве у земљи дестинације.

"Ми никада немамо довољно времена. Успемо да започнемо разговор са потенцијалном жртвом, али у наредном периоду, када треба поновити разговор или нешто допунити, они нама нису доступни", каже Кљајићева.

Жртва може постати свако, без обзира на пол и године, али најрањивији су жене и деца. Према подацима Европола, од почетка мигрантске кризе на путу ка Европи нестало је око 10.000 деце.

"Врло им је тешко ући у траг – да ли путују заједно, да ли су у питању породице или они врло често неку туђу децу преводе кроз нашу земљу, врло је тешко због неразумевања језика", каже Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила.

И Црвени крст покушава да скрене пажњу на облике трговине људима: сексуалну и радну експлоатацију, просјачење.

"Црвени крст свакодневно у срединама ради са мигрантима управо на превенцији као и у осталим срединама у Србији, где их едукујемо како могу да се заштите, коме могу у нашој земљи, док бораве, да се обрате ако се осете угроженим", каже Милица Дука из Црвеног крста Београд.

Удружења која се баве проблемом трговине људима траже да се хитно усвоје Стратегија и Акциони план за њено спречавање и заштиту жртава, јер су претходни истекли пре пет година.