Мигранти радије бирају парк него камп

Број избеглица у Србији је близу капацитета прихватних центара. Тачније, већ превазилази капацитете, јер избеглице не желе да иду у центре који су предалеко од границе. Многи радије бирају парк или неки сличан смештај, у нади да ће тако лакше наставити пут, на било који начин. Захлађење додатно компликује ову ситуацију.

Већина миграната који радије остају на улици кажу да им је ових дана "најбољи пријатељ ћебе". Али, немају га сви. Група момака из Авганистана у парку код Економског факултета, вратила се са прошлонедељног неславног марша ка Мађарској. Кажу да их је на то натерала хладноћа.

"Време постаје све хладније, а немамо где да идемо. У парк дневно долази 40-50 људи, све нас је више. Зато смо одлучили да кренемо ка Мађарској", каже један од њих.

У кампове многи радије не би, или мисле да су пуни.

"Крњача је пуна. Мени су рекли да тамо нема места", каже Мухамед, избеглица из Авганистана.

Центар у Крњачи јесте препун – у 1.000 кревета спава 1.100 људи. Али, руководилац центра тврди да места има за оне који га желе.

"Ниједна породица која се нама обратила, независно да ли има папире или их нема, није одавде враћена у парк", каже руководилац Центра за избеглице у Крњачи Раде Ћирић.

У камп се примају и младићи без породица, а већина људи који су боравили у кампу већ су у азилној процедури. Ипак, да би се боравило у кампу, мора да се поштује кућни ред.

У кампу је једна група избеглица највидљивија.

"Отприлике неких 50-ак одсто од овог броја чине деца до 10 година старости", каже Ћирић.

Децу смо до пре годину дана виђали и у парковима. Данас су ту углавном млађи мушкарци. Британски новинар Ендру Конели, који већ годину дана прати избеглице од Турске до крајње дестинације, ову промену објашњава затварањем балканске руте.

Откад су границе затворене, веома је тешко, па и опасно спроводити целу породицу кроз Европу. Ослањате се на кријумчаре, по неколико дана шетате кроз шуму, много је опасности за жене и децу. Зато прво иду мушкарци, који, када стигну на жељену дестинацију, могу да искористе право да се уједине са породицом.

"Затварање балканске руте значи да избеглице које стижу на грчка острва остају тамо заглављене месецима. Зато све више људи прелази из Турске у Бугарску. Пролазак кроз Бугарску је веома опасан, 95 одсто избеглица са којима сам разговарао тврди да им је полиција отела мобилне телефоне, новац, одећу. Ипак, некако успевају и завршавају овде у Србији", каже Конели.

У Србији их је тренутно око 7.000, а 5.000 је у камповима. Места у избегличким центрима још има, али неки уместо тога бирају центар Београда. Група са почетка приче планира да остане у парку док Мађарска не отвори границу. Или, док се не договори са кријумчарима.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом