Поремећаји менталног здравља међу водећим болестима

Према подацима Института за јавно здравље Батут најчешће болести које муче становништво Србије су: болести срца и крвних судова, малигни тумори, шећерна болест, опструктивна болест плућа, повреде и тровања, поремећаји менталног здравља.

У последњем Истраживању здравља становништва Србије наводи се да про­бле­ми мен­тал­ног здра­вља пред­ста­вља­ју све ве­ћи јав­но­здрав­стве­ни проблем, те да иден­ти­фи­ка­ци­ја гру­па становништва ко­је су у ри­зи­ку важна за креи­ра­ње пре­вен­тив­них про­гра­ма.

Депресија је један од најраспортрањенијих поремећаја, а пре­ма по­да­цим­а Светске здравствене организације она је че­твр­ти нај­че­шци узрок изостанка са посла, а про­це­њу­је се да ће до 2020. го­ди­не би­ти на дру­гом ме­сту.

У Ис­тра­жи­ва­њу здра­вља ста­нов­ни­штва Ср­би­је утврђено је да 4,1 одсто становника показује симптоме депресије, а СЗО процењује да у земљама Европе сваки 15 становник има симптоме депресије.

Симп­то­ми де­пре­си­је при­сут­ни су у зна­чај­но ве­ћем про­цен­ту код же­на (5,3 одсто) не­го код мушкараца (2,9 одсто), као и у по­пу­ла­ци­ји ста­рих и нај­си­ро­ма­шни­јих.

"Све наше тајне" 

Особе са менталним проблемима и даље прати стигматизација, нису укључени у друштвени живот, а у оквиру антистигма кампање "Све наше тајне", данас је представљено истраживање "Чега се млади у Београду стиде", Центра за едукацију истраживање и развој.

Спроведена је анкета међу младима тако што је свако од њих на парчету папира поделио тајну коју никоме није рекао, а према речима Мие Попић испоставило се да су им свима тајне готово исте - осећај стида, проблеми са самопоуздањем, анксиозност, контрола сопствених емоција, проблематични породични односи.

"Идеја овог пројекта је да младима предочимо да нису усамљени у свом проблему, да и остали имају сличне проблеме", рекла је Попић на конференцији за новинаре и додала да је примећено да се млади најмање обраћају страучњацима када имају проблем.

Извор помоћи и подршке у савладавању проблема и страхова, могу да буду и интернтет портали.

"Они су добри зато што дозвољавају младима да, ван психијатријских установа где се они аутоматски осећају врло стигматизовано, ако упоште приступају том извору помоћи, заправо опет са неким другим младим људима испитају шта су неки начини како себи могу да помогну", каже Поповић.

Стручњаци саветују да се, у мору књига и портала о самопомоћи буде обазрив и да се бирају они иза којих стоје признати аутори.

Породични психотерапеут Милена Опарица каже да је важна превенција.

"Увек је боље превенирати него интервенисати и колико та превенција мора да крене од породице, преко школског система", сматра Опарица.

Не само да подршке често нема, већ се неретко и у школи и у породици страхови продубљују. Школски психолози, потврђују, више се баве наметнутом папирологијом него децом и њиховим проблемима. Породица је за неке извор страхова и стида због насиља или због претеране критике и очекивања родитеља, због чега се потискују сопствени интереси, потребе и жеље. тијана мировић, психолог и породични терапеут

"Мислим да то јесте одговорност свих нас. Под један да скинемо стигму која стоји, ако постоји кад је индивидуална терапија у питању, мислим да још више постоји када је породицна и врло ретко целе породице долазе на терапију мислим да је важно да пошаљемо поруку да је то у реду", сматра Тијана Мировић, психолог и породични терапеут.

Психолог Данијел Мешковић каже да у психијатријским установама постоје одељења за адолесценте, али да млади имају страх да се јаве за помоћ, као и да су лекари у здравственом систему преоптерећени тако да имају ограничено време за сваког пацијента.

"Наше установе немају приступ наклоњен младима. Покушај да се направи саветовалишта на нивоу домова здравља се поново враћају. Међутим, људи који раде у саветовалиштима, психолози, педијатри, гионеколози, чини ми се да су недовољно обучени", каже Мешковић.

Психолози у школама, како каже, када их питате чиме се баве одговарају да се баве папирологијом и формалностима да немају времена да се баве младим људима.