Година са најмање трансплантација органа

Долазак страних стручњака у Србији, и усавршавање наших лекара је важан сегмент за развој трансплантационог програма. Тако су светски познати јапански хирурзи српским колегама представили програм пресађивања дела јетре са живог даваоца. Пошто Србија нема довољно кадаверичних донора, по њима то би могло да буде једно од решења и за нашу земљу.

"У нашој земљи годишње се пресади 40 до 50 јетри од кадаверичног донора, тако да је главна метода пресађивања са живог даваоца", каже доктор из Јапана Масатоши Макучи.

Србија ће ове године Европски дан давалаца органа дочекати са најмање донора и трансплантација у последњих осам година. Доношење нових закона у овој области можда може да направи помак, али то није довољно.

"Можда ћемо излаз из овог ћорсокакак наћи у програму живих давалаца. Ове године ниједну трансплантацију бубрега са живог донора нисмо имали ни у Клиничком центру Србије ни на ВМА. Мислим да је та наша емпатија овог пута под знаком питања", сматра државни секретар у Министарству здравља Владимир Ђукић.

Сандра, која живи и дише захваљујући плућима непознатог донора, која су јој трансплантирана у бечкој АКХ клиници, има важну поруку за све грађане који још нису схватили због чега је важно завештати органе.

"Грађанима Србије бих поручила да завештају органе и да тако продуже нечији живот или више живота, да не буду себични, да размишљају тако да ће можда и њима затребати некада нечији орган, или неком њиховом ближњем, и да се само запитају да, ако би њима требао орган, да ли би га примили", каже Сандра.

Због недовољног броја донора, Србија је далеко и од чланства у Евротранспланту, организацији коју чини осам земаља, а која између осталог обезбеђује размену органа, односно да најхитнији случајеви одговарајући орган добијају чим пре.