Велики проблеми старих особа у Србији

Као и друге земље, и Србију погађа старење становништва. Свака четврта особа је старија од 60 година, а, како се процењује, средином века биће свака трећа. Сиромаштво, усамљеност, неинформисаност, насиље, болест – тако би се укратко могао описати живот великог броја најстаријих суграђана.

Свакој четвртој старијој особи у Србији, чак и када има новца, потребни су помоћ и подршка. Иако живе саме, нашим саговорницама помоћ још није потребна. Често су, међутим, сведоци неправде и дискриминације.

"Ја сам позвала да дође хитна помоћ. Они су питали колико пацијент има година. Када сам рекла да има 82 године, они су рекли да имају преча посла, тако да је, нажалост, преминула. Они су дошли касно", каже Снежана Костић.

"Ја и мој супруг смо целог живота, пошто нисмо имали деце, помагали свима. Међутим, мој је план, имам ту добар стан, да продам стан и да идем у дом, јер ћу тако моћи да га платим", каже Сибинка Терзић.

Дом је за многе крајње решење. Некада, уместо њих, о одласку у дом одлучују деца или сродници.

"Уколико сродник не зове често, одмах се наш корисник осећа усамљено, одбаченим од своје породице, и ту почињу психички проблеми. Контактирамо стварно сроднике, да макар позову телефоном", каже Радмила Стјеповић, социјални радник у дому за стара лица.

Старији суграђани се најчешће обраћају повереници за заштиту равноправности због дискриминације при остваривању права или услуга у систему социјалне и здравствене заштите, али и неких друга права.

"Најчешће се на тржишту рада и приликом запошљавања већ људи са 50 година сматрају старима, онда када заправо могу да пруже највише и када су у пуном капацитету и имају највише знања и искуства", наводи повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

"Ја сам лично на прелазу из средње ка старијој доби. Имам унука, те се уопште не осећам као неко ко је завршио каријеру. Зато сам и прихватио ову дужност, јер лично мислим да имам огромну енергију и велико искуство", наводи министар просвете Младен Шарчевић.

На селу је посебно тешко старима, који немају коме ни да се пожале. Села одумиру, све је мање млађих комшија који би могли да помогну, а нема услуга подршке.

"Он мора да ради док може да се бори, јер оног момета кад не буде могао да гаји ону кокошку или овцу да чува, ни башту да обрађује, њему више нема живота. Чак и кад се разболи, и ако има паре да плати, он нема коме да плати да га одвезе у суседно село или у суседни град", каже Надежда Сатарић из НВО "Амитy-снага пријатељства".

Без икаквих прихода живи око 180 хиљада старих. Оно о чему се нерадо говори јесте насиље које доживљава свака пета особа старија од 60 година.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.